Movie Reviews

Minus. Ovaj film sjajan je zbog svega onoga što se u njemu ne nalazi – sreca i nada, uglavnom. Iako stanovnici Belene, bugarskog gradica na delti Dunava slute da razrešenje svih njihovih problema dolazi u obliku ideje o izgradnji nuklearne centrale – sreca, nada i nuklearna reakcija retko idu zajedno.
 
Plus. U 100 minuta dokumentarnog filma Andreja Paunova redaju se likovi i njihove povesti, beda i bezrazložni optimizam, gorcina, pa radost  življenja. Sudbina 10.000 duša iz Belene - nekada prinudnog logora za politicke neistomišljenike, danas zatvora, a sutra „energetskog centra zapadnog Balkana“ – dobro nam je poznata. Ovaj film mogao je biti snimljen u Kikindi, Temišvaru ili Pecuju bez straha da ce ponestati dokumentarne grade. „Beda malih naroda“ ucrtava uvek isti grc osmeha ispod upalih ociju. Paunov sve ovo nemilosrdno skenira, ali se ipak hvata za „osmeh“. U njegovom videnju sveta cak i beznade može biti poeticno.

Jednako. Poslednja scena – kamion javne službe za zaštitu od komaraca ispušta beli oblak dima po kvartovima Belene. Deca koja su se zatekla na ulici ubrzo pocinju da trce za vozilom. Kamera sa kamiona prati novu igru: kroz guste slojeve gasa za dezinsekciju usporeno se pomaljaju i nestaju ozarena lica.

http://www.themosquitoproblem.com/  

Rajski vodopadi su destinacija na koju 78-godišnji Carl Fredricksen želi da stigne kako bi ispunio želju svojoj pokojnoj supruzi. Hiljade balona, koje je prodavao čitavog života, vezuje za svoju kuću i kreće na neverovatno putovanje. Sa neželjenim, slepim putnikom Russel-om, osmogodišnjim dečačićem željnim avanture, leteće sve do Južne Amerike. Na neobičnom putovanju susreću se sa čudnim i egzotičnim likovima. U neverovatnu avanturu koju doživljavaju uvlače i svakog gledaoca ponaosob. Animirani film ''Up’’ navodi na plakanje od smeha. Pixar-ov studio je još jednom dokazao da je neprevaziđen kada su crtani junaci u pitanju, a svaki njihov lik zaslužuje poseban film. Tako ćete se i u ostvarenju kod nas prevedenom ,,Do neba’’ zaljubiti u glavne junake i dozvoliti sebi da pustite mašti na volju. Vratićete se najiskrenijim emocijama i probuditi najplemenitije dete u sebi. Film nam svima, između ostalog, pomaže da shvatimo da su najveće avanture u životu u stvari one sitnice koje se dešavaju svakodnevno. Volt Dizni je oduvek govorio da na jedan osmeh treba da ide i jedna suza, moćan recept za moćno ostvarenje poput animiranog filma ''Up’’, jubilarno deseto čedo Studija Pixar i Walt Disney.

Sredinom '60-tih godina prošlog veka radio BBC je R'n'R emitovao samo dva sata nedeljno. Više od pola britanske populacije je u to vreme slušalo piratske radio stanice, koje su sa pučine mora emitovale rock 24/7. Britanska vlada je R'n'R kulturu smatrala lascivnom i razvratnom te je dozvoljavala u malim dozama. ''The Boat that Rocked'' je priča o piratskom radiju ''Rock'', omladini, ljubavi, bendovima i DJ-evima '60-tih godina, o društvu koje se usudilo da ustane protiv vlade i nametnutog sistema vrednosti. Film odiše strašću i entuzijazmom pa čak i ljubitelji nekih drugih muzičkih pravaca treba da ga odgledaju jer u njemu leži izuzetno značajan delić muzičke istorije, ali i seksualne revolucije. Danas je retko videti da se bunt predstavlja tako ležernom atmosferom punom duhovitih opaski na račun vlade. Bilo koja vlast bi mogla da se prepozna u ovom ostvarenju i bilo ko od nas može da se poistoveti sa nekim od likova. Scenarista i reditelj Richard Curtis je uvek maestralan kada je u pitanju karakterizacija likova (sigurno se sećate njegovih ostvarenja ''Love Actually'' i ''Four Weddings and Funeral''). Dodatno je zabavno to što se specifičnim humorom Britanci rugaju sopstvenom sistemu. ''The Boat that Rocked'' pripada prilično neomiljenom žanru romantične komedije. Kritičari su štedeli reči hvale, ocenili su ga sa 2/5, 4/10... ipak, to ne znači da je film loš, samo nije bombastičan i natrpan neukusnim specijalnim efektima koji su na ceni u savremenom filmskom stvaralaštvu. Radi se o jednom od retkih ostvarenja koja blagi osmeh na licu drže satima. Ne opterećuje i čuva od stresa. I glumačka ekipa je sjajna: Philip Seymour Hoffman, Bill Nighy, Rhys Ifans, Nick Frost, Kenneth Branagh. Kada odgledate ''The Boat that Rocked'', verovatno ga nećete svrstati u 10 omiljenih filmova, ali sigurna sam da se nećete osećati kao da ste proćerdali nešto više od dva sata.

...tačnije već su stigli u bioskope u trećem nastavku animiranog filma 'Ledeno doba'.

Na 40+ u hladu nije uvek ni jednostavno ni prijatno naći dobru zabavu. Na svu sreću, Beograd je jedan od retkih gradova u Srbiji (ako ne i jedini) koji ima savremene bioskope. Klimatizovani su što je na tropskim temperaturama možda i najvažnije. U bioskope se vratilo 'Ledeno doba'. Treći deo jednog od naših omiljenih serijala nosi naziv Dinosaurusi dolaze i u 94 minute donosi neverovatnu zabavu.

Stara družina je ponovo na okupu i pred novim izazovima koji će vas do suza nasmejati. Iako se radi o trećem delu, autorima nije ponestalo mašte. Omiljenom sporednom animiranom liku svih generacija, čuvenoj veverici, u trećem nastavku dato je više prostora, a i famozni žir je u krupnijem kadru nego u prethodnim delovima. Veverica pronalazi ljubav, mamutica Eli sa Menijem čeka prinovu, Sid je u potrazi za pravom porodicom, a Dijego počinje da shvata prolaznost života.

Autori Ledenog doba su nenadmašivi u karakterizaciji likova, o čemu govori i novi član družine. Meni, recimo, nikada ne bi palo na pamet da spojim mamuta, lenjivca, tigra i oposuma, ali kreativnom timu ovog animiranog remek dela jeste. Čak su se setili da im pridruže Baka – lasicu i to jednooku. Sid je kao i obično taj koji prouzrokuje zaplet, jer da nije njegovih vragolija, ne bismo ni znali da praistorijska družina živi iznad sveta u kome mamut nije najveća životinja. Otkrili su dinosauruse, koji su im pomutili račune. Ako ovih nekoliko euforičnih rečenica napisanih tik nakon gledanja filma nije dovoljno da vas odvuče u bioskop, sigurno će vas zanimati da ovo po mnogo čemu genijalno ostvarenje odgledate u 3D tehnologiji. Možete da birate i da li ćete gledati sinhronizovanu ili titlovanu verziju. Domaći bioskopi pružaju razne mogućnosti i da ne zaboravim da napomenem da će vas prijatno iznenaditi niža cena bioskopske karte. Mene jeste... taman sam uštedela za kokice!

Transformersi, roboti koji se u trenutku mogu pretvoriti u drugačiji oblik, oduvek su me oduševljavali, još od kada sam bila klinka. Ko još nije odrastao gledajući crtanu seriju koja je pokrenuta pre 25 godina? Popularnost Transformers-a je rasla tokom godina neverovatnom brzinom tako da je 1986. godine snimljen dugometražni film, ali prvi igrani film smo čekali čak do 2007. godine. Dve godine kasnije (nakon velikog uspeha na blagajnama širom sveta) usledio je drugi deo - Revenge of the Fallen.
Reditelj Michael Bay karakterističnim stilom razvija poznatu epsku priču - u kojoj se sukobljavaju dobro i zlo, ali ovog puta na "robotski" način. U prevodu na "transformerski" jezik, Autoboti su na strani dobra, a Decepticoni na strani zla. Ljudsku rasu brane i spašavaju Autoboti, a Decepticoni žele da je unište. Klasika. Fokus filma je i dalje na mladom Samu (Labeouf) koji se igrom slučaja (u prvom delu filma) našao usred borbe između zlih Decepticona i dobroćudnih Autobota, koje predvodi Optimus Prime. Sam je i dalje u srećnoj vezi sa zgodnom Mikaelom (Fox), iako njegov privatni život trpi zbog odlaska na fakultet...Američka tinejdž patetika. Idila i sreća ne traju dugo, stvari se pokreću i komplikuju (na moje veliko oduševljenje) brzinom svetlosti.
Prenatrpan film, u kome akcija ne prestaje tokom dva sata, ostavio je gorak ukus u ustima brojnih (pravih) fanova. I koje su zamerke? Likovi u filmu su krajnje trivijalni i patetični, ali ako njih zanemarite i uspete da u svojoj glavi izdvojite akciju i neverovatne specijalne efekte, pred vama je – solidno filmsko ostvarenje. I na kraju...U koje fanove ja tačno spadam, ne znam ni sama...Jedno definitivno znam - preporučujem bioskopsku projekciju. Zbog izvanrednih specijalnih efekata šteta je gledati piratski snimak. Propustićete mnogo.

Bioskop. Okružena sam drugarima koji danima prepričavaju fore iz filma, a nisu ga gledali. Dosadni su. Čuli su od drugih. Mit o muškom prijateljstvu. Ajde, baš da vidim. Iza nas sede neki stranci. Baš su glasni. Užas. Počinje. Smeh. U jednom trenutku pao je dogovor. Sve što se desi u Las Vegasu tu i ostaje. Ne prijavljuje se nikome. I ako ne možeš da se setiš ujutru šta se tačno desilo, još bolje, zar ne? Naravno, osim ako nekog ne izgubiš u toku noći. Najboljeg prijatelja. Izgubiš i zub. Nekako. Ne sećaš se ni toga. Odlaziš u kupatilo da razbistriš glavu i vidiš tigra. Izletiš iz kupatila. U hodniku je kokoška, a u ormanu plače beba. Šta je sa mozgom? Rez. Smeh. To su samo neke od “sitnica” sa kojima se suočavaju najbolji drugari Phil (Bradley Cooper), Stu (Ed Helms) i Alan (Zach Galifianakis) u letnjem holivudskom hitu The Hangover. Izgubljeni u gradu greha, traže drugara koji je nestao tokom svoje momačke večeri. Imaju 24h da ga nađu, jer bi bilo ”poželjno” da se Doug (Justin Bartha) pojavi na svom venčanju. Samo to. Naći Douga. Uključiti mozak. Da li sam gledala retardiranu komediju, sa klasičnim američkim fazonima? Da. Ne. Film te drži. Ima brzinu, ima ritam, ima zaokruženu priču. Mike Tyson peva! Nikako ne propustite odjavnu špicu! Bioskop. Kraj filma. Cela sala se smeje. Čujem komentar jednog Engleza koji sedi u redu iza mene: “If only real hangovers were this much fun.” Bravo! Smejem se.

Jedno od najtežih zanimanja koje postoji je inovator, a upravo tako se može okarakterisati rad Alekse Gajića tvorca ovog kod nas prvog koketiranja sa raznim stilovima dugometražnog animiranog filma.

Iako je Edit i ja prvi film iz ovog polja, treba napomenuti da je ova priča tu već skoro celu deceniju i ogleda se kroz strip Technotise, gde je Edit i ja samo jedna priča koja je doživela ekranizaciju. Iako se Edit i ja još uvek ne prikazuje u bioskopima, publika je mogla da ga vidi na festivalima, od kojih je najzapaženije pojavljivanje bilo na festivalu Cinema City.

S obzirom da je anime i manga kultura zastupljena kod nas i da broji veliki broj fanova, sam pokušaj da se napravi film koji može da se poveže sa ovom kulturom i zadovolji veoma istančan ukus njenih poklonika je potez dostojan ordena. Sa druge strane povezivati Edit i ja sa anime i manga kulturom je veoma nezahvalno zbog autentičnosti priče smeštene u Beograd 2074, sa prebacivanjem raznih sociološko-društvenih odlika današnjice u Beogradu i Srbiji u tu ne tako daleku budućnost, a opet zadržavanja mnogih, za ovu kulturu, karakterističnih odlika futurizma.

Sigurno je da publika u Srbiji neće ostati ravnodušna, kao ni ona u inostranstvu koja će film doživeti kao egzotičan. Definitvno je da je Edit i ja film sa kojim je napravljen veliki proboj srpskih autora animiranog filma na veće tržište. Veoma orginalno viđenje svakodnevnog života u budućnosti, futuristički ambijent Beograda, razrađeni i intersantni likovi, živopisna animacija i okruženje samo su neke od odlika ovog nesvakidašnjeg osveženja u srpskom filmu. Sa druge strane ono što bi se možda moglo zameriti Edit i ja su nedovoljno razrađeni i pomalo lenji pokreti likova čime je veoma izgubljeno na dinamici, kao i na momente loša gluma koja vas ne bi ubedila prostodušnu činjenicu tipa: ‘u Sahari je veoma toplo’. Bez obzira na pomenuto, Edit i ja je ostvarenje na koje svaki ljubitelj animiranog, igranog i svakog drugog filma, a pritom je iz Srbije treba da bude ponosan. Ne može se puno ljudi na svetu naći rame uz rame sa radovima Enki Bilala (Immortel, Tykho Moon) ili sa filmovima kao što su Renaissance, Appleseed ili Ghost in The Shell, ali je veliki uspeh porediti nečiji rad sa ovako velikim naslovima i autorima. Zaokruživanje jednog velikog truda vezanog za Technotise prvom, a nadamo se ne i poslednjom ekranizacijom, svakako zaslužuje ovakvu vrstu poređenja, a u budućnosti (pre 2074.) još veći uspeh.

Pitanje je da li je bilo potrebno snimiti i treći deo sage. Da ne pričamo (ne pitamo) o četvrtom nastavku.

Terminator: Spasenje jednostavno ne funkcioniše. Od scenarija, preko režije i glume.

Priča ja najlogičniji mogući nastavak prethodinih filmova. Radnja je smeštena u post-apokliptičnu 2018. godinu. Sudnji dan je prošao, uništivši savremenu civilizaciju. Vojska Terminatora krstari i ubija ljude u skrovištima u opustošenim gradovima. Mala grupa preživelih organizovala je Pokret otpora koji predvodi Džon Konor (Christian Bale), čija je sudbina oduvek bila isprepletana sa sudbinom ljudske vrste.

Temelj priče je solidan. Bez velike konfuzije. Na scenu su dalje stupili scenaristi koji su, trudeći se da naprave ravnotežu između želje studija i potrebe da se ostane veran prethodnicima napisali priču koja je puna rupa sa glupim dijalozima. Ne postoji nit koja treba da poveže početak i kraj filma, već gomila nedeorečnih sekvenci koja ne objašnjava ništa.

Kao da je cilj bio da film bude loš, nastavak je režirao Joseph McGinty Nichol, u filmskim krugovima poznatiji kao McG. Posle velikog James Camerona koji je režirao prva dva filma, na set je došao reditelj još gorih filmova kao što je Čarlijevi Anđeli. Za razliku od ekranizacije popularne serije gde se reditelj nije snalazio ni u jednom segmentu, u filmu Terminator je uspeo da malo podigne nivo i snimi odlične akcione scene, naravno uz ogromnu pomoć tima za vizuelne efekte. Reditelj je pokušavao da rupe u scenariju prekrije upravo specijalnim efektima stavljajući veliki akcenat na scene bormbe, ali i  oslanjajući se na ime glavnog glumca.

 Ogroman uspeha novog serijala o Batmenu i filmova Batman Begins i The Dark Knight, katapultirao je Kristijana Bejla (Christian Bale) na A listu holivudskih glumaca. Njegov fizički izgled, boja glasa i pristup ulozi su ga načinili savršenog za velike blokbastere. Želeći da održi staus koji je stekao, sasvim je logičan bio izbor Bejla da prihvati ulogu u nastavku čuvenog Terminatora.

Pohvale koje je dobio za ulogu u filmu Batman se nisu ponovile u novom ostvarenju. Bejl je ostao neupečatljiv, čak i u senci Sema Voringtona (Sam Worthington) koji igra lik Markusa Vrajta (Marcus Wright). Na sreću ovaj neuspeh Kristijana Bejla neće mnogo uticati na njegovu karijeru koja ide uzlaznim putem. Uspeh Betmena je toliko veliki da ga ne može jedan loš Terminator pokositi.

Ostali elementi filma su očekivano na nivou. Scenografija i kostim su solidni. Fotografija je uz vizuelne efekre najbolji deo filma. Direktor fotografije je uspeo da post-apokaliptičnu atmosferu filmu realno prikaže.

Od početka Terminatora i prvog filma koji je snimio Džejms Kameron, sama priča je oduvek imala rupa i dosta nelogičnosti koji su se graničili sa apsurdnim i smešnim. Terminator, robot ubica, dolazi iz daleke budućnosti u kojoj vlada rat, bez oružija i odeće da bi prvo ubio Saru Konor (Sarah Connor) u prvom delu, pa njenog sina Džpna Konora (Jhon Connor) u nastavku kako bi upravo Džona sprečio da postane vođa Pokreta otpora. Zar ne bi bilo lakše da se taj isiti Terminator vratio u dalju prošlost i ubio majku Sare Konor, ili njenu babu, ili majku Sarine babe ili bilo koga drugog od predaka? Nije li strateški logičnije ubiti nekoga iz perioda u kom ne postoje savremeno oružije? Zar to nije lakše?

Da li će Terminator jednoga dana doživeti novu sudbinu Betmana - da ga preporodi novi reditelj – ostaje na budućnosti. Ono što je sadašnjost – Terminator je već dodirnuo dno koji je doživeo Betmen krajem devedesetih pod rediteljskom palicom Džola Šumahera (Joel Schumacher).

Ironija Kristijana Bejla je ta što je bio deo preoporoda Betmena i deo propasti Terminatora.

Twilight..kakav prokleti film....

Vecc neko vreme vidjam tekstove...stripove....gluposti po stumblu o tvajlajtu....skoro sam ga odgledao..i odushevljen sam....znachi...nikad nisam gledao toliki tresh...narochito...shto sam ga gledao neposredno posle Låt den rätte komma in (2008) ...znachi ovo je pricha.....prelepa devojka se doseljava u neku vukoje*inu kod svog caleta...i sva je ...neshto emo...i slatka i emo..i tuzzna...i sama ne zna zashto je tuzzzna.....

upoznaje lepog vampira.....za koga je ona previshe ukusna....ali....opire se tome...sa svojom vamp familijom.....i onda....skoro najgej deo...ona postaje vegan...poshto joj je i, sada vecc dechko, vegan...jede zzivotinje...tj pije krv..

u ovom delu filma....vecc gasim telefon.mislim...jebote ovo je totalni vrs nikada nisam gledao nishta bolje o vampirima....vampiri vegani....i onda najgej deo.......on svetluca....prelep je ...svetluca...

totalno ludilo...ok...ajde da ne preprichavam film...mislim da ce se svakome dopasti....

......ja sam odushevljen.....ima tu josh dosta sitnih stvari koje chine kinematografiju najveccu od svih umetnosti,....emo gej svetlucavi vampir....nema bolje...a ima josh tri dela...

ovde imate josh par interesantnih stvari vezanih za film

Dugo nisam bila svesna činjenice da "padam" na priče o iskupljenju, tako da se očigledno, Dikensova priča "A Christmas Carol" (Duhovi Božića) nalazi među mojim omiljenim i u mojoj glavi ona predstavlja priču sa kojojm nema šale.

Da li možete da zamislite moj očaj, kad sam čula da su napravili rimejk sa zgodnim Matthew McConaughey-em? Charles Dickens se verovatno prevrće u grobu jer je njegovo delo iskorišćeno kao baza za ne mnogo romantičnu komediju “The Ghost of Girlfriends Past”, prema scenariju Jona Lucasa i Scotta Moorea ("The Hangover").

Connor Mead (Matthew McConaughey) je slavni fotograf iz New Yorka, koji iza sebe ima niz površnih i neuspelih veza. Reputacija bezosećajnog, večitog neženje koji ne veruje u ljubav, prati ga u stopu. Njegov mlađi brat Paul (Breckin Meyer) treba uskoro da se oženi, a Connor pokušava da spreči venčanje. Na početku filma izgleda da će uspeti u toj nameri. Međutim, noć pre venčanja, Connora posećuju tri duha i vode ga u prošlost, sadašnjost i usamljenu budućnost. Zamršeni život simpatičnog ženskaroša Connora Meada na kraju uopšte nije ispao loš, na moje veliko iznenađenje Waters ga nije mnogo unakazio i napravio patetičnim.

Film je "samo" užasno predvidljiv, sa dobrom glumaškom ekipom, koja ipak nije uspela da film podigne na neki viši nivo. A i kako podići na viši nivo klasičan chick-flick film, koji će publika već sledeće nedelje da zaboravi? Waters se verovatno nije bavio tom problematikom, već ga napravio kao i svaku američku komediju - za široke narodne mase. Ako ste u stanju da isključite mozak i potpuno se prepustite pravom ženskom filmu tokom sat i četrdeset minuta, onda vam ga toplo preporučujem. Ovaj film će izmamiti sigurno neki osmeh. Ako ne McConaughey, sigurno hoće Michael Douglas u ulozi preminulog ujaka plejboja, koji je mešavina Hugh Hefner-a i Robert Evans-a, a predvodi duhove koji McConaughey-u na kraju “otvaraju oči”.