Ko bi mogao pretpostaviti tako nesto...?!Kada se vratim na par nedelja unazad,mozda sam i mogla...Mozda...Imam druga,odnosno,vise ne znam ni da li ga imam,da li je jos uvek tu...Ziveo je u inostranstvu,bavio se svim i svacim,sve dok nije postao jako uspesan...Ali ga ni slava ni novac nisu promenili...Sve sto je imao delio je sa drugima,slabijim,ugrozenijim,nemocnim...A,ipak,tako nesrecan...I onda mi naprasno pre par nedelja posalje e-mail da putuje u Irak,na svoju poslednju zivotnu destinaciju...Kaze,ne plasi se,ceo zivot cezne drugom svetu,nebu,ceo zivot ceka trenutak kada ce naizad biti ponovo sa svojom porodicom...Na drugoj strani...I,nije da se nisam trudila,pa zaboga,ja sam ga volela,sve bih dala za njega...Pokusala sam mu objasniti,ali me nije slusao,nije hteo...Rekao je da zeli samo da mu Bog olaksa,da bude brzo,jednostavno,jer je smrt tesko breme,breme koje nosi ceo zivot,a opet toliko mu se raduje...A,znam da nikada ne bi digao ruku na sebe,protivnik je toga,ali...Nesto ga je vuklo,vuklo ga,za njega,nekom novom pocetku...Osetio je to...A,ja...Uzalud se trudila,zatrpavala ga savetima,molbama,preklinjala...Uzalud!I onda je otisao...Napisao je samo da ako se ne javi do 15.aprila,tad ce biti sve gotovo i da ne brinem,jer cu znati da je srecan i napokon sa svojima...Eh...I zaboravila sam da brinem,zaboravila,a nisam smela,nisam jer...Danas sam dobila poruku,poruku u kojoj su mi napisali da vec 48 sati iracke trupe traze njegovo telo...Bezuspesno!Telo mog druga,a ja sam ipak verovala da se nista nece desiti,nista...Kako sam mogla biti tako glupa?!Volela bih da znam,da mogu da odem,da mogu pomoci,da mogu bilo sta...Ali ja...Zasto?!I vristim i placem i ludim!Zasto mi je to uradio...?!...Oni traze telo...Njegovo telo...Zelim da budem sa njim,kraj njega...A,ne mogu...Da li zna da sam i ja ovog trenutka umrla,zajedno sa njim...?!