Danas sam se ozbiljno zapitala kakvi me to ljudi okruzuju i zasto,zasto uvek ja!?...Celu predhodnu noc sam blenula u ekran kompa i sredjivala seminarski rad,naravno da je moralo biti sve savrseno...Pre spavanja odem da se istusiram,medjutim,odlucim da operem i kosu,iako to strogo izbegavam pre spavanja,jer ujutru licim na vesticu koja je negde usput pala s metle...Ali,pun amfiteatar je ipak pun amfiteatar,i racunala sam da ce 90% ljudi pre gledati kako sam se obukla i na sta licim,nego sto ce obratiti paznju na moje izlaganje...Nazalost,naravno;-(I tako ja legnem napokon negde oko 4 ujutru,znajuci da se necu ni naspavati k`o covek,jer ujutru treba ustati,otici do famoznog doktora-po par opravdanja,uclaniti se u studentsku zadrugu,obaviti jos gomilu stvari na faxu,i letimicno preci seminarski...I taman zaspim...Vec zvoni sat,novi radni dan je tu...Oh!Kroz glavu prolece misao da bi radije umrla,no se odvojila od kreveta...Sa otvorenim jednim okom,bauljam naokolo i trazim cigarete...Bila sam ubedjena da sam ih sinoc zafrljacila u pravcu stola!Posle par oduzenih i pomalo mucnih trenutaka potrage naletim na kutiju,naravno praznu...E,sad mi dodje da skocim odmah sa prozora,ali cinjenica da sam na prvom spratu me je odvratila...Sigurno bih prezivela,jedino sto bi me tamo u urgentnom mumifikovali,a dolaze vrucine,znojila bih se ispod svih tih zavoja,to bi garant vodilo zamornom cesanju i drapanju,i...Ne,ne!Odlucih da ipak ostanem tu gde jesam i brzo otrcim do prodavnice po cigarete,pre navale gladnih i zednih studenata,kao i onih zeljnih dobrog,starog nikotina...Uf!Jedva...Palim cigaretu...Dim uvlacim duboko,cisto da nadoknadim propusteno uzivanje sabajle...Pakujem stvari i krecem put ambulante...Na salteru vec snimam smrknuto lice,ali ne gubim nadu...Prilazim i dajem knjizicu,sa obrazlozenjem da idem kod doktora opste prakse...Jednim,doduse,ni malo zenstvenim pokretom,doticna persona izbaci onu knjizicu kroz salter,pustajuci mene da je kecam ko kreten po ambulanti...E,tu mi se,moram priznati,vec malo smrklo!Sta bi ovo...!?Razumem da je doktor prebukiran,ali dajmo malo ljudskosti,nece skoditi...Pokusavam da joj objasnim da meni treba samo je*eno opravdanje,a ona se dala u analizu moje pojave...Kao,ja njoj ne izgledam ni malo bolesno...U sebi mislim da ni ona meni ne izgleda ni malo zdravo,ali precutim...Onda je zamolim,uctivo zamolim,da mi bar otvori zdravstveni karton,jer do sada nisam bila bolesna i kod doktora,to joj je pola minute posla,a ja cu svakako ovih dana morati opet kod doktora...Ne,ne i ne!Ja njoj jedno,ona meni deseto!I opet se dala u analizu sta ce meni karton,svakako je sutra praznik,nece se raditi,pa tek tamo od nedelje...Kao,ljudi se ne razboljevaju praznicima!?Budalastina...Nasla meni da prodaje te fore,a ja radila i u ambulanti i u bolnici,i savrseno znam sva prava i obaveze,i jedne i druge strane...Potpuno me izvukla iz takta,toliko,da sam imala zelju da je izvucem kroz onaj salter i nabijem joj glavu na koleno,ali...Ali,odlucih se za suptilniju varijantu,oterah je u tri lepe i odjurih iz ambulante!Joj,kako me je iznervirala,palim cigaretu,ruke mi ne drhte,vec odskacu,idem do studentske zadruge,a u meni sve kuva...Sto sad ne naletim na neku konzervu da je izgazim!?Obecala sam sebi da cu u utorak,posle svih mogucih i nemogucih praznika,otici pravac kod direktora navedene zdravstvene ustanove,da im ja objasnim neke stvari...Pa,ako sam i sisala vesla,nisam pusila camac!Kao da je mene cale pravio da bi drugi vezbali na mojim zivcima...!?E,pa necemo tako...Negde u toj zamisljenoj prepirci,ja uspem da promasim zadrugu....Jednom,pa drugi put,treci...Samo mi je to falilo,da se izgubim na 50 kvadratnih metara!Pitam prolaznike za adresu,niko ne zna...Pa,gde ja to zivim!?I taman da se pomirim sa sudbinom,snimim neku zenicu,sa sve metlom,cisti ulaz...Sva sreca,ona je znala,htedoh da je izljubim,onako bas,bas...Ali,vreme je novac,a trosi i nerve,a ja polako ostajem bez oba...Upadam u zadrugu,u stilu `a tu ste se sakrili`...Tutnu mi neki papir da popunim podatke,usput napisem pogresnu adresu,broj telefona i licne karte...Udahnem duboko,kazem sebi,mozes ti to,pogledam onu olovku i brzo zakrmacim sve i preko toga dam se u urezivanje pravih podataka...Ova sekretarica,ili vec sta li je,baci kao slucajno pogled na ono moje krasnopisanije,i sve onako fino me pita jel` hocu novi obrazac...!?Ja ponosno podignem onu zvrljotinu i strucno procenim da nece biti potrebno...Pa,vidi se,tu i tamo,sustina...Odvalih!Pokupim se i odem...Moram priznati da me je uspelo smiriti to udubljivanje i skrabanje po obrascu...E,a sad bih mogla nesto i pojesti...Prolazim pored jedne pekare,zastanem i taman da padnem u iskusenje da kupim nesto,setim se da sam u toj istoj pekari gledala 3 zohara kako se vijaju po silnim pecivima...I,produzim dalje...A,ni kifle im nisu nista posebno,onako skroz sparusene...Trebala bi mi litra jogurta da klizne...Udjem u drugu pekaru-da,da,tu su kifle odlicne...Trazim 2 sa susamom i jogurt u casi,za poneti...Hocu da jedem na miru,u svojoj sobici,slusam Engel(uzgred,hvala Komunizmu na preporuci za pesmu!),malo se izvalim na krevet...Ulecem u dom,sa vrata,onako u letu skidam patike,brzo za sto,sad ce neko hasati;-)Otvorim kesu,kad ono,jedna kifla...Jedna kifla!?Pa,lepo sam joj rekla dve...Koji moron!?Iznervirano kidam onu kiflu,zvakuljim je bezvoljno,jogurt bacam...Je*ao je jogurt!Sedam opet za komp,nijedna novost od Elvira...Okrecem glavu ka ispisanim stihovima,pogled mi se zamagli,kazem sebi `mom andjelu`,i pustim pesmu Engel,naravno samo i jedino nju...`Upadam` na myexit,odgovorim na poruke,shvatam da nije sve bas tako crno i da nas ima i normalnih...Srecom!Ponovim seminarski,odem na prezentaciju istog,savrseno,savrseno...Bas onako kako sam zamisljala,svi odusevljeni,a najvise ja...Kontam,da sam ovo ceo dan cekala...Sedam na mesto,posle mene prezentacija najveceg smaraca,u istoriji svih smaraca...Davi masu vise od 40 minuta-a optimalno vreme je 15,i jos doda,`a,sad zakljucak`...Sreca da je tu povisio ton,i svi poskakali,inace bi krenula epidemija opsteg dremeza i kunjanja u amfiteatru,kako medju studentima,tako i profesorima...Kad se cela ta tortura napokon zavrsila,odbauljam nekako do doma,ulazim u sobu,i dalje se cuje Engel-komp nisam ni gasila...Padam na krevet...I,evo sad se probudila,opet proverila e-mail,ali ono sto me zanima ne nalazim tamo...Opet gledam u stihove na zidu,pojacavam zvuk,misli lutaju...Znam,nemam nista od toga...Otvaram `Favorites`,klikam na myexit,i evo me tu...Privodim kraju ovaj text...Razmisljam,a ne znam ni kako sam dosla dovde...Pustila sam da me vodi,ionako,ovo pisem za sebe,da se oslobodim svih negativnih vibracija,vredno skupljanih danas...Mislim da sam uspela,osecam se bolje...;-)