Moje ime je Jozef K. .
Ja sam jedina veza izmedju vas i mog Tvorca. Ja sam bozanska misao. Ja sam apsurd-delo boga koji gresi. Ja ne bih trebao biti ovde. Vi ne biste trebali da me poznajete. Zato se sakrivam sto vise mogu iza svih, tako raspolozivih, neodredjenih zamenica. Ja sam samo bleda slika necega sto je za vas, dok me niste "upoznali" bilo samo jedno veliko Neko.
Moje ime je Jozef K. .
Ovo je moja ispovest...
Proslost nije vredna pominjanja, isto kao sto u nekoj buducnosti moja sadasnjost (koja ce se tada zvati proslost) nece biti vredna pominjanja. Ova tacka, ipak, u kojoj sam sada nece biti vredna nicega.
Citav proces otpoceo je tacno na moj trideseti rodjendan. Nikada necu shvatiti kako sam i pomisljao da bi mogao da se zavrsi ikako drugacije, osim na jedan jedini nacin na koji se zavrsava i sam proces zivljenja, odnosno onoga sto je ono za mene predstavljalo.
Snaga i slabost, ljubav i perverzije, krivica i nevinost, proces i trenutak moji su cinioci. Ja sam kontrast, on me potvrdjuje. Dok god je tu sa punim pravom mogu da kazem da jesam. Bez kontrasta nemam kako da se definisem. Ja, onda, nisam covek. Ja sam samo zver zedna krvi, koja se kandzama drzi za ovo sadasnje bice na ivici zdravog razuma, okruzeno upravo kontrastima, u ovom slucaju njegovim najgorim neprijateljima. Oni me cine i odredjuju, ali me isto tako dovode i do stavljanja sopstva pod znak pitanja. Vecita ironija, koja prerasta u sarkazam, koji prerasta u apsurd, jer je moj Tvorac, za ime sveta zeleo da ja, ovako tragican, ne mogu da se uhvatim ni za sta sto bi me spasilo, a da mi je pritom sve na dohvat ruke, bas kao i onaj prozor u trpezariji, kada sam otisao razgovarati sa gospodjom Montag.
Kazu da su vrata za izlaz iz pakla svuda. U mom slucaju ona ispunjavaju svaki, i najmanji pedalj moje okoline, ali su zapecacena u vecnost.
Moje ime je Jozef K. .
Ja sam celi svet.