kod nas se sada jede i pije,dosta smo se mi bunili.....sto da trosimo vreme na to kad ionako nema neke vajde...ljudi ovde strajkuju gladju(do kraja!!!) i nikog nije briga....ovi jos uvek ne mogu da formiraju vladu,poslanici primaju po 1000e za nerad....dobrodosli u evropu...:)

Dobro, hajde da vidim, koliko je ljudi od svih onih koji se zale danas uradilo nesto, bilo sta!!!! za dobrobit naseg drustva?! Sta ocekujemo, da nas neko drugi izvadi iz govana... Ma, ne, ti koji se zale posle izglasaju Kostunicu za predsednika, pa neka uzivaju. HA! Whatyou give is what you get, strajkovi nam nece doneti nista, nego moramo da se otvorimo i da pustimo one koji su uspeli da nam pokazu kako, a ne da gledamo kako Kubanci resavaju probleme, jer oni nikada nista nisu ni resili.

workers of the world unite!!!

"koliko je ljudi od svih onih koji se zale danas uradilo nesto, bilo sta!!!! za dobrobit naseg drustva?!"- Jelena sa ovim tvojim stavom se slažem 100% (čak je i Đinđić jednom nešto slično rekao kad je vršio interpretaciju Kenedijeve izjave), kao i za to da ne treba da se ugledamo na Kubance, ali ipak mislim da bismo mogli da se ugledamo na zapadnu Evropu. Ipak, i njihovi sindikati su danas poveli radnike u štraj (prvenstveno mislim na Nemačke sindikate). Jer, ove glavonje od gore, među kojima je naravno Koštunica. Nikad neće podneti inicijativu za one koji su dole. Odnosno, u slučaju 1. maja štrači bi tu trebali da budu simbolički, a da se tokom cele godine preko svojih (građanskih) inicijativa bore za svoje prava. Pa, zar nam treba bolji primer od uspešnog udruživanja građana sa pozitivnim inicijativama od Udruženja EXIT? Eto, to je naš model. Žašto ga ne bismo primenili?! Jednistavno, neka veliki broj građana podnosi inicijative koje su KORISNE za njih. Ali, ako niko ne želi ni da sasluša te inicijative što je veoma velika verovatnoća u Srbiji, e onda mora da se primeni štrajk.

Stoga, generalno gledano, štrajk jedino uspeva na globalu tako da si i delimično upravu kad kažeš da "strajkovi nam nece doneti nista" (štrajk zajista ne donosi ništa ako je loše organizovan i malobrojan), ali zamisli situaciju gde cela država stane sa radom na par dana. Kako bi reagovale vlasti(naravno ovo je samo u domenu teorije u Srbiji, na zapadu Evrope praksa je veoma česta)? Navešću primer Italijanskih novinarskih udruženja ( ona su veoma slična našim sindikatima). Zbog pokušaja ubistva jednog Italijanskog novinara ni jedne novine nisu izlazile 3 dana, ni jedna radio stanica nije funkcionisala 3 dana, a ni jedna televizija nije radila 3 dana (čak ni RAI 1 i 2). Naravno, zahtev je bio da se nađe psihpata koji pokušava da ubije novinara. Policija je već te nedelje našla tog psihatu. Navešću još jedan primer jačine zapadno-evropskih sindikata. Dok je Gerhad Šreder bio kancelar Nemačke on je išao redovno na godišnji samit sindikata Železničara Nemačke. Žašto? Zato što ako bi železnica stala nemačka bi imala veoma velike ekonomske poteškoće (što kod nas nije slučaj), a i sindikat im je tako organizovan da ako su radnicima prava zajista ugrožena prvo oni staju, a zatim i sindikati svih ostalih preduzeća. E, to je sindikalna organizacija o kojoj još moramo da učimo.

Stoga, prekinimo sa onim: "udri brigu na veselje" već uradimo svaki dan nešto za sebe, a samim tim i za državu. I naravno, počnimo već jednom da učimo od industrijski razvijenijih zemalja i njihovih organizovanih sindikata.