Znam da je ova tema malo dosadna, ali ja, prosto, moram sa nekim da je podelim. Dakle, dosao je i taj dugo ocekivani dan/period-ja sam maturant(ica). Brojim dane na prste (obe ruke i jedne noge) do kraja i ne mogu da verujem. Cetiri godine sam provela u toj skoli, a sada mi je ostalo jedva nekoliko dana da sve to sumiram i zavrsim. Namucice nas za ove tri nedelje samo tako (kao i obicno na kraju godine), ali me nekako nije briga, jer sta je 15 dana spram 4 godine. Kada razmislim sta sam sve naucila, ne mogu se mnogo pohvaliti. Geografiju, istoriju, ustav, filozofiju, biologiju i slicno ucila sam (bukvalno) da zaboravim! Ali zato odajem pocast profankama fizike, matematike i srpskog. Ne samo da su me naucile da znam, nego da VOLIM. Da me zanima. I zaista je vredelo i nervirati se i dobijati nenajavljene kontrolne (iz matematike nam nikad nije bio najavljen kontrolni) i buditi se ujutru da bi isla na vezbe iz fizike i pokusavati odrediti difrakciju svetlosti na uzasnoj aparaturi (difrakciona resetka je napuknuta!) i posle pisati te iste vezbe do 3 ujutru i racunati greske na sto razlicitih nacina, pa na kraju ipak dobijes gresku 6% pa je suptilno smanjis na 0.6% itd. Svi su mi pricali da je ovo najlepsi period u zivotu. Ja licno ne znam da li je najlepsi, ali je svakako bio najzanimljiviji.

Svima je zao. Meni nije. Sada idem na fakultet i naucicu jos puno novih stvari. Jos puno matematike i fizike. I to je novi izazov. Opet cu lupati glavu oko jednog zadatka danima, da bih na kraju shvatila da u zbirci ne pise minus, nego plus ili da nisu u pitanju permutacije, nego varijacije i sl. I opet cu raditi vezbe iz fizike, ali cu ovaj put, nadam se, imati validnu difrakcionu resetku i ampermetar koji ne pokazuje manji intenzitet struje pri vecem naponu.