CHEMICAL BROTHERS IN BELGRADE

DANCE TO THE CHEMICAL BLOCK ROCKIN BEAT, BEAT, BEAT!!!

OK, konačno! The Chemical Brothers u Beogradu! Svi već znaju sve – 13. jun, Beogradska arena. Kada je ova vest objavljena, zavladalo je veliko ineresovanje i uzbuđenje što će Beograd ugostiti ove majstore elektronskog zvuka, kao preview za najluđu žurku na ovim prostorima od Kosovskog boja, preko Gazimestana i nekoliko ratova koje smo „dobili“, do današnjih dana – za EXIT festival na Petrovaradinskoj đavi. Jeste li spremni za „Hemijsku braću“?

Svi željno očekuju da čuju “Galvanize”, “Out of Control”, “Block Rockin Beats”, “Setting Sun”, “Hey Boy, Hey Girl”, “Let Forever Be”… Organizatori najavljuju spektakl, publika željno očekuje spektakl, “Braća” se spremaju za spektakl…

Ali, kako je počelo?

Lako, kada imaš dva ortaka koji dele ljubav prema muzici i naročito eksperimentisanju s njom, bez barijera i standardnih okvira, kao polaznu osnovu za dobar vibe. Ed Simons, zaljubljenik u avione, (1970) i Tom Rowlands, koga su zanimale gajde (1971) studirali su zajedno istoriju na Manchester University, gde su se još krajem osamdesetih upoznali. Obojica su bili pod uticajem tada progresivnih elektro pop bendova “New Order”, “Heaven 17”, “Kraftwerk” ali i rokenrol gitarskog zvuka “Blue Oyster Cult”, “The Smiths”, pa čak i Boba Dylana, što ih je zbližilo. Iako nisu iz ovog grada, oni su u Manchester došli zbog tada vrlo žive muzičke scene, koja je negovala i mešala različite muzičke pravce – house, hip hop, pop, disco, jazz, soul, alternativu, dancefloor… Njih dvojica su se našli usred te muzičke eksplozije stilova i pravaca i uživali plešući po klubovima do ranih jutarnjih sati, uz muziku popularnih DJ-eva koji su vrteli sve što im se našlo pod iglom gramofona – dub, punk, acid house, soul...

Osećajući atmosferu i vibru mančesterskih klubova, poželeli su da i oni sami clubberima pruže topli i prijateljski beat za đusku. Početkom devedesetih nije bilo potrebno da budeš u bendu da bi svirao, trebalo je samo imati gramofone, dobre ploče, miksetu, ritam mašinu, nesputane ideje, da osetiš puls dancefloora i strašnu želju da publici daš deo svoje stvaralačke energije. Formirali su nekakav “bend”, pod uticajima DJ-eva koji su nastupali u čuvenom “Hacienda” klubu i poželeli da s ostalim svetom podele svoje mixeve muzike, buke i različith zvukova. Tada su na Ostrvo stigli Public Enemy, Beastie Boys i drugi revolucionarni transatlantski rhythm”n”poetry uticaji, koje su ova dvojica odmah upila.
Početkom devedesetih su iz zezanja odabrali ime za svoj “bend” – “The Dust Brothers”, iako je sastav pod istim nazivom već postojao. Svirali su u klubu “Naked Under Leather”, miksujući hip hop, house, indie dance, sve i svašta, ali su hteli da snime i neku svoju pesmu da bi se našla na njihovoj playlisti. Tako je nastala “Song To The Siren”, u spavaćoj sobi koji su kasnije pretvorili u studio. Umnožili su je u 500 primeraka. Ova numera, koja sada spada u elektro klasike, privukla je pažnju pravog čoveka, londonskog DJ-a Marka Weatheralla i vlasnika izdavačke kuće “Junior Boy-s Own” i ubrzo počela da se vrti po klubovima. Kasnije snimaju “14th Century Sky EP”, koja sadrži, kako su nazvali, “chemical beats”, gde su se pokazali kao zreli autori, stvarajući svoj sopstveni stil i prepoznatljiv zvuk.

Tako su “The Dust Brothers” 1994. godine postali resident DJs u malom ali uticajnom londonskom “Heavenly Sunday Social Clubu”, gde su puštali svoje omiljene ploče, ali i svoju muziku, deleći svoj “hemijski beat” s prepunom salom densera. No, ubrzo su ih advokati originalnih “The Dust Brothers” naterali da promene ime, što ovoj dvojici nije bilo teško. Imali su svoj “chemical beat”, pa što se ne bi nazvali “The Chemical Brothers”. Publika je ovo prihvatila, bila joj je važnija muzika od imena. Ed i Tom su krenuli dalje, ali još brže, luđe, nesputanije…

Ostalo je istorija, iako frazerski zvuči.

Kristijan Balteanu