Sunce je sijalo i veverica i mrav sedeli su u travi na obali reke. Iznad njih šumela je vrba, ispred njih žuborila je voda, a u daljini je pevao drozd.
-Po meni - reče veverica - ja sam sad srećna. Mrav je ćutao i grickao slamku trave.
-Mislim - reče veverica - da nikad ne mogu biti srećnija nego sad.
-Paaa... - reče mrav. A ako bi sada iznenada proletela medena torta i na njoj papirić za vevericu i mrava...?
-Da - reče veverica. -Tada bih bila još srećnija. Ali srećnija od toga je nemoguće.
-Paaa... - reče mrav. A ako bih ja sada nameravao da krenem na put i ako bih rekao: - veverice, ne idem, ostajem sa tobom, dobro?...
-Da - reče veverica. -U pravu si. Tada bih bila josh srećnija...
-I ako bi cvrčak večeras imao veliku proslavu, i ako bi iznenada sada dobila pismo sa pozivom od kita, i ako sunce danas ne bi zašlo, i ako bi sve mirisalo na bukov žir...?
Veverica je ćutala. Gledala je vodu koja je svetlucala i mislila: dakle, ja zapravo uopšte nisam toliko srećna.
Iskosa je pogledala mrava. Ali mrav je zažmurio, grickao slamku trave i namestio se tako da mu sunce obasjava lice.
-Pa šta sam onda? - mislila je veverica. -Ako nisam sasvim srećna... Kao da joj je oblak prešao preko lica. Nije znala odgovor na to pitanje.
U daljini je zaćutao drozd, a zapevao slavuj, tek tako, usred dana. He, pomisli veverica, šta li su to? Osetila je kako joj se nešto pokrenulo u očima. Suze? - mislila je. Da li su to suze?
Duboko je uzdahnula, podvila rep ispod temena i zagledala se u nebo. Ma netju vishe da mislim, mislila je. A znala je da je to vrlo teshko.
Tako su veverica i mrav ležali tamo u travi jedno pored drugog na obali reke.
-Kako lepo ovde ležimo, veverice - reče mrav nakon dugo vremena. Veverica je ćutala.
-Ja još nikad nisam tako lepo ležao - reče mrav.
Volela bih, pomislila je veverica, da jednom sedim na grani, prekrštenih nogu, a da mrav stoji ispod i odozdo dovikne: u pravu si veverice, priznajem, potpuno si u pravu.
Sunce je polako zalazilo, reka je žuborila, a u daljini je zapevao kos. Veverica je samo gledala i samo slušala i ništa više nije mislila