Danas smo se cimerica i ja gadno posvađale...

Došao joj je dečko u stan prije 2 tjedna, i još namjerava ostati 2 tjedna (=mjesec dana). Do sad smo sve zajedno koristile, kad bi nečeg ponestalo, kupila bi jedna,  sljedeći put druga... Ali ovo više nije normalno, sve ide brzinom kao da nas živi petero... On je tu, kao na njen račun, da možeš mislit! Meni je puko film, i rekla sam joj da nije fer da on tu živi na naš račun, to ju je jako pogodilo, počela je skupljat stvari koje smo do tad koristile zajedno, onda sam ja popizdila i rekla da više ne takne ni jednu moju stvar... Boli me više briga, kako će ona sad živjet, tj. njih dvoje... Ne zanima me više...  Otišla sam u dućan, kupila si to šta je ona pokupila, i sad mi je svedeno više za nju....  Kaže da ju mrzim, ne mrzim ju, naprotiv, draga mi je frendica, al ne shvaća što joj želim reći, sorry al ja nisam dužna nikog uzdržavati, on mi nije niko i ništa!

Sad joj je žao i plače, e pa nek plače... Nisam ja ničija budala, a niti mi nitko nije rekao hvala što mi pereš veš, kupuješ prašak za mašinu...i sl.

Dobro da svaka ima svoju sobu, inače bi bilo seljenja iz stana...

A da nije moje dobre volje njen dečko tu ni nebi mogao biti, da sam ja rekla da se ne slažem s tim da bude tu, nebi bio, ipak stan plačamo ja i ona (svaka pola), a on je sad tu kao neki priljepak mjesec dana, e pa nemože!