Lece svoje bolesne ambicije i komplekse?!

To sam negde cuo...Inace,moja cerka ce da ide na francuski,pa na balet,i naravno-solfedjo...HahahaHa

.:Srdjan:.

roditelji nisu zli....kad napunite godine koje vam omogucavaju da postanete i sami roditelji shvaticete da su roditelji jedini na svetu koji vas vole bez obzira na sve! ta ljubav nije kao ostale....ne nestaje......da li ste se ikada zapitali kako je njima? da li  su oni imali nekog da ih savetuje dok su vas odgajali?! i oni su ljudi sa manama i slabostima! i oni se boje  prvenstveno za vas da li ce uspeti da vam pokazu pravi put da vas usmere da budete valjani ljudi!  i jasam mislila da me moji roditelji ne vole da rade sve protiv mene, ali sada kada sam svoj covek znam da im nije bilo lako i da su zeleli samo najbolje za mene! i da su gresili zato sto su nisu savrseni.....ali znam da ce uvek biti tu kad mi bude trebala pomoc..........nikad vam niko nece davati lljubav kao oni! jednom kada ih ne bude bilo znacete to!

Timi

žele da me što više na razne načine idalje vežu za sebe.Da ja uvek budem mamina ćerka,slatka mala.

nervira me što idalje(završila sam fax,dovoljno sam odrasla)me čekaju posle izlaska,pa makar to bilo i do sledećeg jutra ,do 10-11h...celu noć neprespavaju,čekaju sms da pišem kako je i tako to.ima još njihovih tripova koji me koče da se opustim i živim svoje.Nisu oni zli,NEGO SEBIČNI!Sve može(i da nisam kući 2 dana,i da spavam kod drugarice,i da putujem na duže...i sve)ali postoji odetna doza njihove brige koja mi neda da se ja skroz opustim.stalno nešto me hoće za sebe...da ja dodjem kući,te na ručak,te da me vide...i tako te fore.možda jer sam žensko...

bogami timi, ti tvoji roditelji su k`o iz nekog udzbenika... meni keva jutros rece da ako umre, to ce biti zato sto sam je ja ubio svojevrsnom indolencijom... zar to nije djubretarski?;-)

ma moji nisu ni sebicni, ne vidimo se po 6 meseci, jedva cekaju da me se ratosiljaju, al` boli ih sto parazitiram na njima, to ne mogu da prebole;-)

ne trazi puno ... da budem dobra, smerna postena, pametna mala devojcica... srecom - na oca sam blesava...

kad ih izgubite znacete......no dotada uzivajte u sta god osecali prema njima......seticete se teta timinih reci.....

Timi

Pa, prijatelji dodju i odu (ili samo dodju i uvale se, sto se retko desava), ali roditelji su ti koji ce ti pozajmiti kintu kad puknes, ili pomagati da se snadjes kada i sama budes imala decu...

Roditelji su ok kada umes sa njima. Ja imam srecu da sam na istoj talasnoj duzini sa mojima, pa potpuno razumeju moje ambicije, i podrzavaju me, a i trude se da zive u nasem dobu, tako da dosta vise shvataju od sablonskih matorih.

mogu da te razumem, jer znam ljude koji su prosli kroz najgore...

kako me keva juri sa supicom...

oko trpezarijskog stola...

mac, mac...

samo mnogo isfrustrirani, promaseni,sjebani, iznervirani, nervozni, stresirani.... pa ne znaju najbolji nacin da pridju svom detetu.. A  zele mu sve (zapravo)sve  najbolje.. i mnogo se plase..i neobavesteni su.. i ponekad malogradjani..              ali sve u svemu nas vole  pa mnogo brinu:) ... eto !!!<<<<>>>>

prokleti skotovi...evo, sad cu u 8 ujutru da nazovem kevu da joj kazem da je volim, pa ce jadnica pomisliti da sam na nekim lepim drogama....pxaxxaxa

kako neko uopste moze postaviti pitanje: roditelji su zli zato sto...?

a jel` tebe roda donijela ili si iz matrix-a nastala?

Potpuno, ali potpuno te razumem, moji su identicni:))) Tako da ne, nije zato sto si zensko...

Preferiram verziju da sam se rodila u krigli piva...;)

u zhivot nashe nacije... ...mislim - na sajtu.

Amarilis

I meni se dopada ideja pivske krigle...

Timi i La femme fatale

Mislim da ste dale veoma dobre analize roditelja i njihovih osobina.

Nije lako sa roditeljima, verujem - josh tezhe bez njih. Niji ni njima bilo lako sa nama, budimo poshteni... Nije im ni sada lako sa nama... Nazalost, ponekad to odsustvo aktivnog odnoshenja prema stvarnosti, pa i sopstvenoj porodici, roditelje dovede do pozicije kada ih njihova deca pochinju videti na razlichite nachine koji su sve samo ne ono shto bi bilo lepo i pozeljno videti. Chovek je, na zhalost, poprilichno proklet... jako chesto nam trebaju godine, decenije, mozhda i chitav zhivot da bismo saznali i prihvatili istinu o tome koliko su nam bili potrebni. Medju ljudima tje uvek biti nesuglasica, kresheva, ruzhnih rechi i pogleda, a to u nekim sluchajevima ne iskljuchuje prisustvo zhivotinjski snazhne ljubavi kojom oni u stvari vole svoju decu.

I na kraju se sve svede na to da tje svaka njihova greshka, najverovatnije izbledeti tokom vremena, a mi tjemo samo motji da uchinimo toliko da pokushamo ne ponavljati u zhivotu njihove greshke.

*****...Ala je lep ovaj svet! *****