U magazinu Vreme, od 17. maja 2007., objavljen je osvrt Zorana Stanojevića na on-line zajednice u Srbiji. Evo dela tog članka:

Popovi i laptopovi

Ljudi koji žive u Srbiji nisu preterano preduzimljivi, usudio bih se da kažem. Ovo procenjujem na osnovu samo jednog kriterijuma - spiska najpopularnijih domaćih sajtova gde nema nijednog koji je nastao i uzdigao se "iz garaže". Da bi sajt u Srbiji postigao uspeh, iza njega mora da stoji neka ozbiljna firma, sa pristojnim budžetom. Inače će sajt ostati na nivou dobre ideje, za njega neće saznati dovoljan broj ljudi i na kraju će njegovi autori izgubiti strpljenje i bataliti ga. Takvih primera je mnogo.
Sasvim suprotno je, dakle, kada se u igru uključi veliki igrač. Najbolji primer su sajtovi za druženje pravljeni po modelu MySpacea. U Srbiji se u polednjih nekoliko meseci pojavilo nekoliko takvih sajtova, a dva su se posebno izdvojila (po mojoj skromnjoj oceni). To su društveni sajt sponzorisan od Koka-Kole (coca-cola.co.yu) i isti takav iza kojeg stoji Exit (myexit.org).
Ne bih se upuštao u ocenu njihovog kvaliteta. Sajtovi su, naime, odlično napravljeni i njihov dizajn i funkcionalnost prevazilaze moje kritičarske sposobnosti. Ako im nešto nedostaje, to je veći broj korisnika, jer ovakvi sajtovi dobijaju na smislu tek kada se "lepo popune", odnosno kada veliki broj ljudi na njima napravi svoje profile.
Međutim, ono što predstavlja početnu prednost ovih sajtova (jaka firma koja ih podržava) jeste i njihova krupna mana. Nemalo korisnika interneta neće se tako lako registrovati na sajtu koji drži neki veliki brend, bez obzira na to koliko koriste proizvode pod tim znakom (i uživaju u njima).

...