Divno jutro. Već je nekih 30 stepeni ali klima poliva i užitak je potpun. Sunce sija, dječarci pikaju fudbal napolju. Super je ponovo čuti tu graju, izgleda da video igrice ipak nisu odnele potpunu pobedu. Kao nekad, kad sam ja bio mali, eh...

Na brzinu ispijam kafu i krećem na posao. Na ulazu u zgradu srećem komšiju. Prećutno uspostavljeni sistem nejavljanja u prolazu mi prija. Ionako se celog života javljam nekim babama kojima posle moram da zavrćem sijalice i menjam osigurače. Komša je cool.

Uvek naiđem na istu trafiku. Cigarete, 5 dinara kusura ostavljam, sevap je a i da me ne bije maler.

Ulice pune sveta. Ista mala ulica, kroz nju sam prolazio i dok sam išao u školu, kasnije i na fax. Milina, praktično možeš da spavaš i da hodaš, znaš gde je svaka rupa, suženje, bankina. Mlade mame isterale kolica, guraju decu i nekim čudom izgledaju kao zmajevi. Mmmmmmmmm...

Stižem na posao i kontam kako volim leto.

... 

Opet usrano vreme. Dežurni urlači ispod prozora kao da nikad ne idu pre podne u školu. Najglasniji je onaj debeli, veliki klinja. Igra fudbal 2 minuta, a onda urla na mladje i manje od sebe sledećih 20. Sići ću jednom i zadaviti malu barabu. Alo, šta se maješ tu i dernjaš, vidi koliki si, idi počni da pušiš... !

Jedva sam ustao iz kreveta, kasnim, za tursku kafu nema vremena, ispijam buđavi Nes. Kontam da ću se skuvati u jakni, ali juče sam se smrzao u duksu... ko će ga znati, jesen, pih... Srećem onog nadrndanog mamlaza sa trećeg. Namerno se javljam da ga nateram da i on kaže "dobar dan", magarac jedan nevaspitani, sto godina ima a ne zna da se javi, nije ni čudo što ona njegova neotesana dečurlija hoće da me zgazi na vratima umesto da me kao starijeg puste da prvi izađem. Ne zna da se javi, a zna za svaku slavu da napanji Cecu i da sa pola glavice kupusa zaglavi klonje celoj vertikali. Volina.

Kupujem cigarete. Opet mi ne vraća kusur. Alo, snajka! 5 dinara mi dođeš! Znamo oboje da ću ti ih ostaviti ali nemoj da ih uzmeš unapred nego mi vrati kusur sa računom pa pusti mene da ti ostavim bakšiš. Zašto bi se, života ti, podrazumevalo da imaš prava na moje pare, ma kolika svota da je u pitanju?! Mnogo si ti opuštena za nekoga ko sa ljudima radi uvek žvaćući nešto!

Opet ista ulica. Toliko sam puta prošao ovuda, znam svaku prokletu rupu, suženje, bankinu. Nailazi mlada mama, gura kolica. Uzak trotoar, piči po sredini, sve mislim pomeriće se ona malo, ja malo i prođosmo. Ali, ne! Ona se, pobogu, porodila i ja sad treba da odlepim od beskrajnog poštovanja prema činjenici da je donela na svet dete i da jaknom pokupim sav kreč sa zida a da se ona nipošto ne pomeri. Ni za je..ni centimar. Kako me to izluđuje! A stalno se dešava. Kao, to što se porodila je tako bitno, kao treba da padnemo ničice svi i da joj pospemo put laticama ruža, ona je sad glavni baja jer je neko svršio u nju! I sad da joj kažem da bi mogla malo i ona da se šene u stranu, progutala bi me, a svi prolaznici koji bi to čuli bi me još i iznapušavali jer ne pokazujem adekvatan respekt! Ma, daj... garant je muž vara, kako i ne bi, vidi u kakav se balun pretvorila. Naravno da je nadrkana, hehe...

Opet posao. I jesen...