Za razliku od broda Argonauta, gde svaki član posade predstavlja arhetip svake ljudske veštine, brod luđaka je suprotan. Brod luđaka predstavlja satiru broda Argonauta. Na brodu luđaka se nalaze antiarhetipovi čovečanstva. Legenda o brodu luđaka ima svoje istorijsko utemeljenje u srednjovekovnom običaju da gradovi brodovima šalju svoje luđake u druge gradove. Naime, tada nisu postojale ludnice, te gradovi naprosto nisu znali što da učine s ljudima koji se nikako ne mogu uklopiti u društvo, odnosno s luđacima, pa su stoga svoju muku prebacivali na drugoga. Otud legenda, slika Hieronymusa Boscha i pesma The Doors-a o brodu luđaka.

O navedenoj temi je pisao Michel Foucault u svojoj knjizi "Istorija ludila u doba klasicizma". On navodi da su se luđaci često poveravali brodarima. Primerice gradske su vlasti brodarima u Frankfurtu ostavli u dužnost da grad oslobode jednog luđaka koji je hodao gol. Trgovci i brodari dovodili su luđake u veća trgovačka mesta gde bi ih «gubili» i tako su čistili svoj matični grad od luđaka ili bi ih ipak vodili u neko sveto mesto i tamo ih ostavljali.