Legenda kaže da je oko 1500 godine, kineski astronom Van Hu sanjao da ode na mesto gde ''nijedan čovek još nije otišao''. Da bi ostvario san, vezao je 47 barutom napunjenih raketa za stolicu, naredio slugama da ih zapale i kako legenda kaže, nakon toga ga više niko nikada nije video. Da li je uspeo da ostvari san, nikada nećemo saznati. Ali ono što sigurno znamo je da su nekoliko vekova kasnije ljudi uspeli da naprave mašine koje su ih odvele ka zvezdama.

Osvajanje svemira zahteva vrhunsku tehnologiju, velika materijalna sredstva, ponekad i veliku dozu patriotizma ali u pozadini svih dešavanja su ljudi. A ljudi imaju neke sasvim obične potrebe: da spavaju, da se hrane, prate modu, pa čak i da se igraju. Na Zemlji, to je tako jednostavno, a kako to izgleda tamo negde među zvezdama?

Autor postavke: Goran Pavičić

Da li nas oči varaju? Informacije o spoljašnjem svetu primamo preko čula, procesom opažanja. Opažanje u većini slučajeva verno preslikava fizičku realnost i celokupan proces se odvija prema zakonitostima koje važe u određenim uslovima. Međutim, šta se dešava kada ta pravila prestanu da važe? Prođite kroz ogledalo i zakoračite u zemlju čuda. Saznajte kako su snimani „Gospodar prstenova“ Pitera Džeksona i „Willy Wonka i fabrika čokolade“ Mela Stjuarta.

Autor postavke: Oliver Tošković

Ko je kriv? Možda Galilej koji je primetio da šta god bacili u vis u svom letu do zemlje ispisuje krivu liniju parabolu. Ili Kepler koji je utvrdio da se planete oko Sunca kreću po elipsama. Još ranije mogao je to biti Arhimed koji je u odbrani Sirakuze spalio rimske galije krivim ogledalima. Pre svega - KRIVE SU KRIVE!

Danas su primeri upotrebe ovih krivulja nebrojeni. Preko paraboličnih satelitskih antena pratimo strane televizijske kanale, na isečenoj salami prepoznajemo elipsu, na zarezanoj olovci male hiperbole. Zaštitni znak Mek Donaldsa su dve žute parabole, a nuklearna centrala Montgomeri Brnsa predstavlja hiperbolu. Matematika je jezik prirode i crtanih filmova.

U malom matematičkom apartmanu shvatićete da se matematički obrasci ne moraju predstaviti samo izrazima i formulama, već da ih je moguće dodirnuti, čuti i videti.

Autor postavke: Nemanja Đorđević

Doba u kome je živeo, Tesla je nazvao dobom elektriciteta. Njegovi izumi i otkrića u najvećoj meri su posledica izučavanja ove prirodne pojave, što je odredilo i naziv izložbe koji joj je suštinski dao sam Tesla ispisavši naslov jednog svog zanimljivog članka iz 1915. godine – „Čudesni svet kojeg će stvoriti elektricitet“ – o istoriji elektriciteta i budućnosti naše epohe zasnovane na daljem razvoju u ovoj oblasti.

Muzej Nikole Tesle
Autor izložbe je Zorica Civrić, koautor Bratislav Stojiljković

Vaši domaćini i kuvari, pripremaće za vas eksperimente po ne tako tradicionalnim receptima hemije, fizike i biologije. Neki od njih biće izvedeni uz pomoć predmeta koji su svakodnevno oko nas, ali će im ovom prilikom svrha i upotreba biti malo drugačija. Videćete hemiju punu naverovatnih boja, oblika i preokreta. Pokazaćemo vam kako da sami izdvojite DNK ili, pak, zašto je opasno po život biti romantičan uz gazirane napitke. Kako, uz malo mašte, možete izvesti bezbroj pravih malih naučnih eksperimenata. Otkrićemo vam svet koji izgleda kao da je pun trikova, a u stvari je reč o pojavama koje su veoma logične i dešavaju se po pravilima prirode.

Autori postavke: Marija Lesjak i Milan Popović

Otkrijte zašto su Leonarda da Vinčija mnogi smatrali ne samo vrhunskim umetnikom, već i najvećim umom renesanse. Izložba posvećena ovom velikom vizionaru obuhvata interaktivne makete izrađene po njegovim nacrtima. Ovu zanimljivu postavku, pre Beograda, ugostio je Narodni muzej Zrenjanina zahvaljujući Muzeju Leonarda da Vinčija iz italijanskog nacionalnog parka "Adda Nord".

Narodni muzej iz Zrenjanina
Autor izložbe: kustos mr Milan Grahovac

Sva naučna saznanja zabeležena su na osnovu merenja i svi naučni principi su izvedeni iz tih saznanja. U osnovi svakog merenja leži instrument. Iza osmišljavanja značenja izmerenog leži računanje. Jedan od osnovnih zadataka Muzeja nauke i tehnike je hronološko prikazivanje razvoja instrumenata i računara, od abakusa do najmoćnijih savremenih elektronskih računara. Predstavljamo vam deo zbirke mernih instrumenata i računskih mašina Muzeja.

Muzej nauke i tehnike, Beograd

Zakoračite u ledeno doba……Saznajte ko je Milutin Milanković i zašto ga smatraju našim najcitiranijim naučnikom…..Upoznajte geološku prošlost naše planete……Sačuvajte geološko nasleđe Srbije, za budućnost!

Autori postavke: Geološki institut Srbije i Srednja škola “Milutin Milanković”

Pratićete uživo proces kloniranja cveća , saznaćete koje su to ugrožene vrste ribe kod nas i kako da ne ostanemo bez njih. Saznaćete šta je obrok budućnosti i da li treba da vas brine što su plodovi na pijačnim tezgama sve veći. Videćete kako izgleda svakodnevnica mladih naučnika na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“

Naši mladi biolozi su: Dragana Božić, Jasmina Nestorović, Zorana Kurbalija,
Tanja Adnađević, Aleksandra Patenković, Gorčin Cvijanović, Bojan Kenig.

Erste Banka Vam predstavlja jedinstveni sadržaj na prvom Festivalu Nauke:

Pre više od 70 godina, Viktor Hes je uspeo da vidi tragove kosmičkog zračenja i dokaže njegovo postojanje. Za to otkriće Hes je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Posetioci Festivala Nauke će imati eksluzivnu priliku da zavire u svet elementarnih čestica, vide njihove tragove i dobro se zabave.

Autor postavke: --> Milija Jovičić -->

TAJNI ŽIVOT BILJAKA otkriće vam Violeta Ranđelović sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koja svoj rad opisuje kroz citat B. Vošingtona: "Ni jedna nacija ne može ostvariti progres, dok ne spozna, da je orati zemlju isto tako uzvišeno zanimanje, kao i pisati poemu."

Emina Sudar sa Instituta "Vinča" će vam pojasniti sve nedoumice i pravila NASLEĐIVANJA i da li je moguće da roditelji nekih karakteristika imaju dete sasvim drugačijih karakteristika? Saznaćete šta su uopšte geni i da li je vaša genijalnost nasledna.

Autori postavke: Violeta Ranđelović i Emina Sudar