Ovako je glasila jedna od radionica prošlogodišnje Konferencije novih lidera, i ovako glasi moj novi životni moto... Kriza je prošla i svi oni problemi koje sam prošlih sedmica imao, stres zbog gomile poslova, sveprisutni strah od neuspeha, i pokušaj da se pronadje rešenje. Univerzalno rešenje ne postoji, ali ono što je svuda neophodno jeste odušak, pa makar i žrtvovali spavanje...

Pretprošla sedmica mi je bila zaista teška. Znate i sami kako je kad preuzmete previše obaveza na sebe. Pokušao sam da shvatim zašto toliko stvari preuzimam na sebe, i koji je način da to nekako rešim. Dobio sam i neke kritike, naravno tako to obično biva kada radite gomilu poslova. Sve me to nateralo da se preispitam. I... odlučio da se malo više orijentišem prioritetima, poslušao malo Marka, malo Aljošu i doživeo mindblow na ovogodišnjoj konferenciji novih lidera. Zaista nikad nisam verovao da neko može da me totalno pomeri iz ležišta za sat vremena, da totalno promeni moju percepciju o svetu, načinu života, problemima i slično. Donekle još uvek ne verujem ali to se desilo. Gost konferencije bio je izvesni Derek Small, prilično poznat u AIESEC svetu kao motivator i sjajan govornik. Iskreno nikad mi nije bilo jasno šta je to motivator, ali eto sada pišem blog zahvaljujući njemu, što znači da sam real proof :). Šta sam shvatio? Shvatio sam, da koliko god imao poslova i problema, uvek ću biti srećniji i živeti sa manje stresa od većine ljudi na planeti... Da novac jeste bitna kategorija, ali da se nikad ne može porediti sa osećajem kada vas nekolicina mladjih od vas posmatra kao boga, i zahvalna vam je na savetima koji im pružate, i da je to ono po čemu će vas pamtiti mnogo duže i više nego li saldo na vašem računu. Možda ćete usrećiti vaše najbliže, ali šta su oni naspram celog sveta. Shvatio sam, da nije potrebno biti Gandi ili Mendela da biste menjali svet oko sebe, i da na kraju krajeva ne treba ni pokušavati promeniti ceo svet, jer svet je integralna celina malih zajednica, i uvek treba pomisliti na onaj prvi korak u putu od hiljadu milja... Shvatio sam... Shvatio sam... Posle svega toga, moram priznati da mi je bilo teško. Teško, jer sam shvatio da sam možda u odredjenim trenucima života bio previše sebičan, želeo da ne propustim neku priliku u životu zarad kratkoročnih ciljeva, uvek stremio nekim brojkama nauštrb svog zadovoljstva, i srljao u još veći stres. Naravno, nije lako ni promeniti se, na kraju krajeva promena motoa je možda samo fora, ali bez obzira na to bitno je da sada imam neke pouke i neke nove vrednosti koje prepoznajem. Ostaje da vidimo koliko će me sve ovo držati...