Ima jedan lik, zove se valjda Srba Popovic ili tako nesto, zivi u nekoj gajbi iza narodne skupstine u ulici paralelnoj sa ulicom Keve Jevrosime. Bio je tako u srednjim godinama, pomalo glup. Imao je zenu koja mu je bila sve, ali to nije znao da pokaze, bar ne u pravim trenucima. Jednog dana bane mu kuci ortak sa faksa, koga nije nesto preterano voleo ali se setio da je pre nekog vremena pricao sa njim preko telefona i da je pristao da ga primi u kucu na neko vreme kad bude u Beogradu. On je na to potpuno zaboravio. Izgledalo je kao da ce kratko biti tu, svega par dana. Znao je njegovu zenu jos iz vojske jer je sluzio u kasarni blizu kuce u kojoj je njena porodica zivela. I tada mu se svidjala. Srbina zena je krenula da ga vara sa starim poznanikom dok je on bio na poslu u drzavnoj firmi. Ona nije radila. Srba je znao za njih dvoje ali nista nije preduzeo po tom pitanju. Kasnije je pricao sa njenim ocem Jozefom, ali on nije shvatao zasto je to njemu predstavljalo problem, ipak njegov poznanik je jako fin covek, a i ona mu je samo zena, nista vise. Srba je odlucio da zivi sa time. I njegov poznanik je nastavio da zivi sa njim. Povremeno je smisljao planove kako da je povrati sebi, ali brzo bi odustajao i nastavljao da ispija flase sa kiselom vodom iz frizidera, iako mu to doktor nije preporucivao. Srba je imao visok pritisak. I ljudi sa kojima je radio su mu preporucivali da se razvede sa njom, ali on to nije hteo, jos uvek ju je jako voleo, i dalje ne znajuci kako da joj to pokaze. Jedan dan ona mu se obratila, ali ne sama. Poznanik je pricao u njeno ime. Oni su, dok je on bio tog dana na poslu, otisli u opstinu i prebacili vlasnistvo stana sa Srbe na njegovog poznanika. Takodje su trazili da potpise formular za razvod braka, da ce i njemu i njoj biti bolje. Srba vise nije razmisljao. Emocije su preuzele ono malo mozga sto je imao. Srba je popizdeo i sjebao svoj stari TV.