Upravo mi je drug rekao da je umrla njegova komsinica.

Devojcica. Nase godiste... Celo detinjstvo se igrao s njom...

Ona je devojcica isla u specijalnu skolu, tesko je nalazila prijatelje, ali ih je ionako imala.

Uvek je imala osmeh na licu.

Bila je srecna i nasmejana kad joj se dopadalo vreme...

Bila je srecna kada je videla macku...

Bila je srecna kad je videla da je tata ceka na ulici.

Bila je srecna sto moze da vozi svoj bicikl.

Drug ju je video pola sata pre nego sto su mu rekli da je vise nema.

Isla je u prodavnicu, srecna i vesela.

Niko nije pretpostavljao da je uskoro nece biti.

Umrla je na igralistu. Srecna i vesela sto se moze igrati, verovatno. Samo je pala i vise joj nije  bilo pomoci.

Nakon sto mi drug rekao za ovo, nisam mogla ostati ravnodusna. 

Ne znam ni sama kakva je pouka ovog dogadjaja.. Ne znam da opisem. Ja znam da sam nesto naucila. A vi?