U trenutku svatih da grešim

Da ovaj andjeo nisam ja

Najednom krila odrešim

Jer u njima sudba je zla

U meni se radja plamen

Vatra koja plavi suzama

Vulkan dobra, dim snen

Nada u sprženim jarugama

Kao težnja pećinskoj svetlosti

Patnja mi curi niz vrele obraze

Svestan svoje svetosti

Pobedjujem nebeske straže

Tuga mi mili niz grudi

Osećah ponovo život

To je taj osećaj ludi

Kad shvatis da si bio skot

Nova krila niz nedra mi se slila

Bela kao snežna kraljica

Ranjeno srce postade svila

Na meni odsjaj sveca

Andjeo postadoh, hvala tebi

Što ruku mi pruži iz zla

Uz tebe pomogoh sebi

Da dobijem nebeska krila

        Hvala...