Crno vino sprečava srčane udare, ljubitelji vina su zdraviji od onih koji piju pivo, a konzumiranje alkohola u večernjim satima sigurno nikada nikome nije nanelo - o ovim verovanjima u zdravstvene efekte alkohola verovatno raspravljaju stalni gosti svake lokalne kafane.

Šta ove tvrdnje o alkoholu u stvari znače? Da li jedno piće dnevno zaista nije štetno?

"Ne može se sa sigurnošću reći gde je granica za štetno konzumiranje alkohola", rekao je Arc Jens Rajmer iz nemačkog društva za lečenje zavisnosti. Hemijska supstanca etanol, koja je opijat u pivu i vinu, je neurotoksična supstanca i sa svakim gutljajem se žrtvuju neke od milijardi naših nervnih ćelija.

Nije tajna da toksični efekti alkohola i njegovi metabolički otpaci napadaju organe u našem telu. Oštećenje jetre i povećan rizik od raka su neosporne dugoročne posledice konzumiranja alkohola, a da se ne spominje opasnost od zavisnosti kao rezultat stalne potrošnje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da žene ograniče svoju dnevnu potrošnju alkohola na 20 grama, što je približno pola litre piva, a muškarci na 30 grama, odnosno tri četvrtine litre piva. Žene koje piju vino treba da se zaustave posle jedne čaše, dok muškarci mogu da popiju i malo više, oko 0,3 litra. Osobe koje prihvate preporuke SZO dopuštaju sebi niskorizičnu potrošnju alkohola.

"Ne postoji takvo konzumiranje alkohola koje je potpuno bez rizika", upozorio je nemački centar za probleme zavisnosti u Hamu. Sem toga, umerena potrošnja se kreće u uskom rasponu, s obzirom da se dnevna potrošnja veća od 40 grama alkohola za žene i 60 grama za muškarce već smatra opasnom.

Uprkos ovim upozorenjima, postoje takođe i pozitivni uticaji konzumiranja alkohola na zdravlje. Kardiolog Armin Imhof sa Univerzitetske klinike u Ulmu ukazao je da alkohol ima tri korisna dejstva u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Alkohol, naime, dovodi do promene sadržaja masnoće u krvi. Najvažniji uticaj je da se povećava sadržaj HDL ili "dobrog" holesterola. Alkohol, takođe, razređuje krv i sprečava zapaljenja.

Ne postoji, međutim, dovoljno dokaza, koji bi potkrepili istraživanja koja pokazuju da je tipičan potrošač vina zdraviji od tipičnog potrošača piva. To je zbog toga što ljubitelji vina uglavnom više jedu mediteransku hranu koja uključuje više salata, ribe i nezasićenih masnoća, i takođe više upražnjavaju fizičke vežbe, ukazao je Rajmer.

Imhof je predočio da pozitivni efekti po zdravlje ne zavise od vrste pića. Postoje, međutim, indikacije da aditivi u vinu i pivu, odnosno polifenoli, možda takođe imaju zaštitnu ulogu.

"Smatram da najočigledniji uticaj na srčane bolesnike ima akohol", ocenio je Imhof za nemačku novinsku agenciju DPA.

Koje zaključke treba da izvuku osobe sa srčanim bolestima ?

"Potpuno je jasno da nikome ne treba da kažemo 'Pijte alkohol radi zdravlja vašeg srca'", rekao je Imhof.

Kod konzumenata alkohola je neuporedivo veći rizik od dobijanja neke bolesti vezane za alkohol ili od sticanja zavisnosti od alkohola, ukazao je centar za probleme zavisnosti.

Najzad, sve zavisi od popijene količine. Najveći zaštitni uticaj alkohola postiže se konzumiranjem šest grama alkohola dnevno, smatra Imhof. Ali, kad smete samo toliko malo da popijete, pitanje je ima li otvaranje boce uopšte poentu.