Izborni turizam.. Za nekog ko inache i nema preterano mogucnosti da putuje, pogotovo ne u daleke zemlje - savrshena stvar!

U globalu - uzaludno troshenje para drzhave..

Ali, ko sam ja da se bunim? Tu sam da iskoristim svaku priliku koju mi drzhava pruzhi.. ionako sam vec i otplatila taj svoj put kroz svakojake poreze..

Elem, u sredu uveche smo pokupili pasoshe, avio-karte, vauchere za hotel i parice u RIKu, a u petak putujemo.. Savrsheno!

[Da, bio nam je placen put, smeshtaj, doruchak i josh smo dobijali dnevnice!]

Petak.. Aerodrom.. I dok Darko chekira svoju kartu [a ja sam, jel, odmah iza njega!] shvatam da sam zaboravila jedine farmerke koje sam planirala da ponesem! Fuck! Sreca pa zhivim u blokovima i imam hiper-ultra-mega-giga sestru koja mi uz fantastichne super-sposobnosti taksiste donosi iste na vreme.. Ali, iz istog razloga, poshto sam se poslednja chekirala, sedim sama, tj. ne sa Darkom. Al, dobro. Put do Minhena traje manje od dva sata.. A onda do Pekinga.. Pa oko 9 sati.. Ma, snaci cu se :)

Minhenski aerodrom. Vec mi nedostaje Beograd! Nepushachka zona, naravno. A ako bash krizirash, imash male staklene "sobice" u koje se nabije oko 10ak osoba i purnja.. Odluchila sam da apstiniram duvan :)

Nakon manje od sat vremena ulazimo u veeeliiikiii Lufthansa avion za Peking! Savrshenstvo. Ima sve shto ti mozhe pasti na pamet. Avaj, jedina ne sedim pored prozora.. Izmedju nekog Nemca sam i jednog starijeg brachnog para. Al, dobro, svako sedishte ima svoj "TV", na kome ima oko 10ak filmova, raznih serija, dokumentarnih emisija, koncerata, 30 radio stanica, ma sve! Al, josh uvek mi nije nishta potrebno da me zabavlja. Ima vremena.

Vechera u avionu. Nemam drugog komentara sem - zanimljivo! Jestivo, mozhda i hranljivo, aliii.. jedino shto im je puter [ili buter?] fantastichan! Ali, zajebah se i uzeh kafu nakon toga..

E, dobro, vreme za filmove! Sva ozarena se smeshtam na sedishte, pokrivam cebencetom i nameshtam jastuche, i, da, palim TV.

Ha!

Hahahahaha!

Hahahhahahhahaha....

Mislim da sam jedina biserka u celom avionu kojoj TV zapravo ne radi! I dok drazhesni Nemac, koji ne zna rech engleskog pokushava uz smeshak da ga popravi, ja pristojno virkam u TV tete do mene, jer je bar titlovano na engleski :) I tako naredna 2 sata!

Nakon nekog vremena cimam Darka da bleji sa mnom u medjuprostoru i ubija moje oduzheno vreme. Ceo avion spava, a nas dvoje pochinjemo [kao jedini Srbi u avionu] da se sprdamo i prozivamo svakog ko prodje pored nas. Naravno, stjuardese su na tapetu, Darko me zajebava za nekog malog stjuarta Nemca, smejemo se oboje, i u tom trenutku prolazi visok, tamnoput, crn, extra gradjen stjuart kog do tad nisam videla, i ja, jel, ochekujuci da ne mozhe da me razume, na chistom srpskom kazhem "Yeah, baby!".. Moja prva ispala i etiketirana sam na celom putovanju..

Ujutru, po pekinshkom vremenu oko 11am, stizhemo i famozni Beijing. Iako nismo spavali skoro 24 sata, adrenalin gushi umor. Jbt, u Pekingu smo!!!

Mini-metro-voz jurca oko 5 minuta kroz aerodrom, da bi nas odveo do izlaza. Neverovatno koliko je sve veliko!

Chekaju nas dve cice iz hotela. Sad nas mini-bus vozi oko 40ak minuta do istog. Ulice ogromne, ko nash auto-put, a idu kroz sam grad, nigde semafora. I ukrashene redovima ruzha.. Chudno.

Hotel? Sobe? Hmm.. Jbt, dvokrevetni apartman ima oko 100 kvadrata, sve zhivo i nezhivo, i ono shto me je najvishe odushevilo - komp sa netom! :D

Ali, vremena nema! Skidanje avionske prljavshtine, pa pravac u istrazhivanje grada!

Dogovor je bio da se za 45 minuta nadjemo u holu hotela sa celom grupom [nas 19oro], pa da idemo do centra, Tjan'anmen trga, ali se nekako [sluchajno!] Darko, Bojan [kog smo upoznali u avionu i koji je suupeer lik! x))] i ja izdvajamo, tj. kasnimo. Ok, poshto CHAK jedna osoba u hotelu govori engleski, a ona nije prisutna, recimo da recepcionar uspeva da nam na mapi objasni gde smo mi i gde da nadjemo banku da razmenimo pare. Naime "prva desno, pa prva levo, pa opet prva levo" nas nije odvela ni do jedne banke, vec do biblioteke, ali uspevamo da posebnim naglashavanjem rechi "BANK" objasnimo jednom prolazniku [koji je izvadio kreditnu karticu neke banke da bi bio siguran shta zapravo trazhimo!] shta nam treba.

Ok, stizhemo do banke. Proces menjanja para podrazumeva duplu kopiju pasosha i popunjavanje formulara koji imaju oko 10 stranica. Naravno, i Darko i ja uvaljujemo Bojanu pare, pa nek se snadje.

Narednih 45 minuta nas dvoje sedimo izpred banke, Darko pozira mom fotoaparatu, a ja pokushavam da utvrdim gde se tachno nalazimo na mapi. Nakon 3 bezuspeshna pokushaja sa "Excuse me, do you speak english?" nalecem na Kineza koji zapravo ZNA! I tu pochinje caskanje.. Bla, bla, kako se zovemo, koliko imamo godina, et cetera... Njegovo englesko ime je Dzho [zashto englesko? pa zato shto kinesko nisam mogla ni da priblizhno ponovim, zapela sam kod treceg slova!], ovo-ono, i tako Dzho odluchi da nas sprovede do Tjan'anmen trga, poshto i sam ide tamo, a ima luft u vremenu.

Taxi! Blagostanje kinesko! Prvo shto moram da napomenem [i najvazhnije!] je da jedan kilometar koshta 14 dinara. Znachi, od kad smo ushli u njega - nismo izlazili!

Stizhemo blizu Trga i krecemo ka Zabranjenom gradu. Nalecemo na jedan od milion fenomenalnih prakica! :)

 

A onda pravac Zabranjeni grad! Sa, naravno, ogromnom slikom Mao Cedunga:

Fascinantno.. Ogromno [valjda kao i sve ostalo u Pekingu..], ali ne mogu da se pohvalim da je previshe zanimljivo.. Mislim, moguce od tolikog nespavanja, umora, bola u nogama i gladi, ali svo troje + Dzho smo jedva chekali da sednemo negde!

I onda nas je nash kineski drugar, kao pravi domacin, odveo u neki trzhni centar nalik Delta sitiju [samo jedno 20 puta veci], na klopu! Ne bih se zhalila ni za shta na svetu! Ceo poslednji sprat je saaamooo hrana!!! Mmmm...

Elem, upali smo u neki pri-paid menzu, i evo shta smo lepo ruchkaliii:

 

Znachi, bilo je savrsheno.. Bar meni i Bojanu. I, da, jeli smo shtapicima!

Darko je ipak odluchio da usled prevelike kolichine zachina poseti Mek :)

Nakon shto smo se dobro najeli, odlazimo u shetnju - again!

I evo josh nekih kulinarskih specijaliteta:

shkorpije na shtapicima

bube na shtapicima

i vidish Kineza koji grize bubu, ona prska na sve strane, a on se slasno oblizuje ko da je upravo probao najbolji slatkish...mmm...

Ma, shta znam, mozhda i jeste ukusno, ali toliko hrabrosti nisam imala

Na kraju zavrshavamo u nekoj chetvrti, koja je nalik nashoj Skadarliji, uz chaj:

Oko ponoci, mrtvi umorni hvatamo taxi i krecemo ka hotelu.. [Da, Kinez je zapravo proveo chitavo popodne vodajuci nas po Pekingu i iskulirao je svoje obaveze!] Potrpani jedni preko drugih, polukuntajuci, Darko me samo drmnuo po ruci i pitao "Je l' on to upravo podrignuo?". Smejem se, iako nishta nisam chula, ali nakon nepuna tri minuta, taxista: otvori prozor, pljune kroz njega, zatvori ga i podrigne iz pete! Njegova reakcija na moj neobuzdani smeh je bila u vidu pogleda koji je imao znachenje "Stoko jedna nekulturna!".. Stvarno sam bila odushevljena!

Nekako naruchujemo budjenje uz pomoc papirica i zapisanog vremena i odlazimo na spavanje..

4:30am, ustajem, spremam se, u 5 nam je doruchak, jer pre 6 treba da budemo u ambasadi. Jedem neshto chudno, nalik kachkavalju, shto je zapravo napravljeno od pirincha i odvratnog ukusa, prelazim na shunku i hleb koji je sladak [?!], a onda se jednostavno odluchujem za vocnu salatu. Banana, lubenica i neshto malo, okruglasto i crveno. Prvo jedem ove dve proverene vocke, a onda [shtapicima!] uspevam da ulovim i ovo malo, crveno i zagrizem ga!

FUCK!!! Od kad se stavlja jebeni paradajz u vocnu salatu?!?!?!

Ok, dosta hrane za sad!

U ambasadi, divan dochek, samo shto zapravo niko nije znao da dolazimo.. RIK im nije javio.. Jel treba da pitam "Shta nam to govori o nashoj zemlji"?

Ok, podelimo se u grupe, nas 4oro [Bojan, Darko, Nikola - drugar kog smo D i ja upoznali josh u RIKu, al proshlog dana nije bio sa nama - i ja] smo prepodnevna..

Oko 10am odlazimo u ZEMUNSKU PALACHINKARNICU na SRPSKE PALACHINKE!

Zashto? Pa, jbt, koliko ljudi mozhe da se pohvali da je jelo nashe palachinke u Pekingu? Ja mogu a josh smo ostavili i porukicu Gazda Ivanu na ovoj tabli od plute :)

[Zanimljiv podatak - Kinezi iz drugih gradova, koji nisu Peking, da bi doshli u isti makar i turistichki moraju da dobiju posebnu dozvolu nalik nashoj vizi za Madjarsku! A oni koji trenutno rade na izgradnji mnogobrojnih zgrada pred Olimpijske igre, dobijaju satnice od chitavia 2 juana shto je zapravo 14 dinara!]

[Josh jedan zanimljiv podatak - Peking je podeljen na krugove kojih ima 6 - i koncentrichni su. Nalik nashim opshtinama. Mi smo bili u trecem u kome ima -chitaj pazhljivo- 8 miliona stanovnika! Josh malo pa Srbija.. A prechnik shestog kruga iznosi oko 80 kilometara :)]

[I josh jedan zanimljiv podatak - ako je prosechna zagadjenost vazduha 20 ne-znam-chega-tj-ne-znam-koje-merne-jedinice, u Pekingu je tog vikenda kada smo mi bili tamo bilo 100. A proshlog decembra je izmereno 500, zapravo, aparati ne mere preko 500!]

Nakon toga odlazimo u Ya Shaw, shto je neshto kao buvljak u zatvorenom.. Naravno, roba je kvaliteta kao kod nas u radnjama, a cene.. pa, prvo ti za majicu odvale cenu od recimo 3000 dinara, a onda savrshenim cenkanjem [a poduchili su nas u ambasadi] spushtamo do recimo 200

Na kraju sam se toliko ispraksala, da mi je bilo zhao shto sam josh na pochetku kupila farmerke za 600 dinara! hahhaha... I, za chitavih sat vremena [koliko smo izdvojili na shoping uglavnom poklona] izlazimo punih kesa.

Sledeca destinacija - Lamma's Temple. Neverovatno veliki park. Nikad se nigde nisam osecala smirenije i opushtenije. Iako sam spavala samo 4 sata, energiju sam povratila samo nakon pola sata shetnje kroz njega.

 

I nastavljamo vam Lama Hrama, shetnju gde ni sami ne znamo gde idemo

- btw, ovo je neka stara zgrada koja je pretvorena u metro stanicu [?!]..

Ok, nakon shetnje hvatamo taxi do ambasade na brojanje glasova!

Rezultate necu otkrivati, ali samo da napomenem, da je na nas 19oro iz srbije bilo chak 64 glasacha

Oko 10pm stizhemo u hotel na tushiranje i u 11pm imamo deal u holu hotela, pa idemo u provod! Nauchili smo kako da izgovorimo ime oblasti do koje hocemo da stignemo [neshto kako Hohe ili Hoha, sad sam vec zaboravila], jer je tamo stecishte klubova, kao kod hotela Juge.

Nas 8oro 'vatamo 2 taxija i stizhemo negde! Malo peshachimo i dolazimo do trazhenog jezerceta, oko koga se nalaze samo klubovi-kafici. Iako je u skoro svakom zhiva muzika, odluchujemo da udjemo tek u jedan u kome chujemo muziku na kineskom - kao, da bude shto autentichnije!

Nalazim nam sto, smeshtamo se, naruchujemo pice iiii... pochinje show!

Nakon benda koji je svirao izlazi na binu 5-6 cica obuchene u piratske kostime i zapochinju svoj "erotski" neujednachen ples.. Ajde, kao, zanimljivo je!

Pijemo pivo od pirincha! [koje je izvrsno!]

 

i slikamo se

U jednom trenutku, lik koji je bio pevach benda, pochinje da pricha neshto, i svi se smeju i gomila tipova dizhe ruke.. Mi u fazonu "Mora da pricha mnogo zanimljive viceve", kad ono, jedna po jedna cica pochinju da sedaju za razlichite stolove.. Hmmm, da Licitacija Devojaka.

Mislim da je to bio trenutak kada je neko od nashih mushkih rekao "Bolje da zapalimo dok su nashe devojke josh uvek za nashim stolom".

I tako smo se pokupili i preshli u neki latino bar.

Na putu ka njemu sam morala kao pravi student filoloshkog da zabelezhim pismenost:

Mmmmm.. presladak Kubanac za timpanima... [Ne u Sex and DA city, vec u drugom klubu!] Savrshenstvo! Darko i ja djuskamo salsu, vrtimo se, ja dizhem josh jednu drugaricu, a Kubanac nam prilazi i odvlachi nas do podijuma. Na kraju svo osmoro zavrshavamo igrajuci [iako je generacijski jaz bio oko 15 godina medju nama, sjajno smo se provodili!] :D

Vec oko 2am, svirka se zavrshava i druga chetvrtina odlazi taxijem u hotel, a D, B, N i ja odluchujemo da nastavimo da shetkamo ulichicama Pekinga :)

Nalecemo na neku gde na svakih 20 metara postoji po jedan javni WC. Zakljuchak - nemaju WCe po kucama!

U sluchaju nuzhde, Nikola overava jedan mushki i izlazeci iz istog govori "Jbt, pa oni imaju 3 chuchavca bez pregrada!" Mislim da smo smejuci se probudili chitav komshiluk!

Slikuckamo se josh malo usput

I opet hvatamo taxi do hotela!

7am - ustajanje! Spremanje i pakovanje - u 1pm nam polece avion.

Doruchak - neshto okruglasto, nalik jajima i crnkasto. Niko ne jede. Srecom.

Objashnjenje - Uzmesh jaje, stavish kokoshku da lezhi na njemu neko vreme, dovoljno da pile pochne da se razvija, a onda ga skuvash!

No comment!

Elem, bus nas vozi do aerodroma, tamo troshimo poslednje juene na kafu, i opet - 12 sati puta! S tim shto sam ovaj put odvalila 5 sati na letu Peking - Minhen, a Nikola me je budio samo za obroke. I, da, jeli smo shkampe

I, evo, poslednje shto sam shkljocnula

I, kad sam stigla kuci, sklopila sam josh 15 sati spavanja :)

 

Ok.. recimo da imam josh previshe slika i josh previshe utisaka, aliiii.... mislim da je i ovo bilo previshe [rolleyes]

Ako je iko imao snage da sve ovo isprati - svaka mu chast! Nadam se da je bar delom bilo zanimljivo, i da su slike kolko-tolko upotpunile dozhivljaj.

Meni je prosto bilo zabavno da pishem.. Proshlo je skoro mesec dana a da nikom nisam preprichavala utiske iz Pekinga, pa, ne zamerite mi..

 

I, da, sad nek neko kazhe da je nasha drzhava losha shto mi je omogucila ovaj put