Tako sam kul i urban. Vozim se javnim prevozom metropole u koju sam se nedavno doselio. Gledam ljude koji su jadni. Imam velike crne naocare i sisku prebacenu na levu stranu. Crno je kul. Kad izlazim u grad smejem se glasno, i drzeci casu sampanjca u desnoj ruci zabacujem glavom unazad, dok levom odmahujem. Tako mi je jebeno zabavno sa mojim prijateljima koji su urbani gotovo kao i ja. Cesto britkim pokretima glave zabacujem sisku da mi ne smeta dok citam knjigu raspalih korica u prevozu. Tesko je citati sa crnim naocarima. Imam i omiljeni bar u kome pijem kafu u izlogu i razmisljam. Ponekad ponesem i svoj macbook i bezivotno klikcem. Opet me gledaju, jadni, ne razumeju moju kulost. Pusim cigarete sa belim filterom, lepse su. Dopadaju mi se iskljucivo crno-bele fotografije. Zivot je svinjac. Svinjac je umetnost. Divim se svojoj posebnosti. Zalim obicne ljude. Studiram. Pametan sam. Pisem pesme. Volim Baudleira. Slusam eksperimentalnu muziku. I Ludvig Vana. Volim sebe. Upravo sam napisao pesmu. Divi joj se.

Mi smo bogate arhitekte sa Bel Era. I stare dive noir-a. Imamo vile. imamo kadilak. I ubijamo za novac kao ti. Mozes kontrolisati nase alibije. Elegantni smo i smireni. Mi smo postovani advokati. I klanjamo se dinaru kao ti. Dosadjujemo se. Imao zene, ljubavnice. imamo puno prijatelja. Kad ih dobro pogledamo, sve su to crvi koje smo primorani da eliminisemo. Sumnjiva logika Profita, ili cega vec cini nas decom zapadne kulturne imperije, na srecu nas nesto ili neko kaznjava. Dolazi istrazivac, dedukuje nam dusu. Nasa spoznaja bola prosvetljuje. Mi smo pisci u krizi na Beverli Hilsu. I mi smo Dzon Kasavertes. Mi smo zubari iz Los Andjelesa. I obozavamo moc, kao ti. Pripremamo aragoste za one koji dolaze na dorucak. Pripremamo misteriozne planove kad god za to nadjemo priliku.