Preko dana radila je kao salter sluzbenica na zeleznickoj stanici.
Neugledno radno mesto. Stajga, steciste umornog, zamisljenog, cesto prljavog sveta. 
Mikrofon koji olaksava kominikaciju putnika i kartoprodavaca, zastitna stakala koja sprecavaju bacile da svrljaju okolo, racunari koji klikom odrade sve i slicna uobicajena pomagla su zaobilazi uspeno ovu stanicu. Stajga ko stajga.

Tog jutra, mali ciganin sedeo je pred ulazom sa ispruzenom rukom, kurva Milena popravljala je karmin a Veselin, masinovodja u penziji, psovao je glasno drzavu i svoju bivsu firmu. 
- dobro jutro, ludi svete!
- nadam se poslednje, dobacuje Veselin. Inace namcorast cova.
- cao sreco, sa osmehom i karminom na zubima, prijavljuje se Milena.
- daj dinar, Bog ti srece dao.
Kljuc u bravu, kvaka na dole, kvarcna u steker, knjiga od juce strana 156.. Dan jedne salteruse je poceo!

Podajno mesto-moderan naziv, kucica u kojoj je prodaju karte-moj dozivljaj, 2 sa 2-realnost.
2 sa 2 je imalo jednu prednost u odnosu na celu stanicu. Unutra je bilo toplo.
prodavacica, sluzbenik za gradjanstvo-moderan naziv, strpljiva zena-moj dozivljaj, posebna zena-realnost.

Negde oko 9 sam dosao do stajge, kupovao sam kartu za more. 
- Dobar dan gospodjo, molim 3 karte do Bara.
- Do Bara, Crna Gora?
Jok seko, mrmljao sam u sebi, do Bara u Sarajevu. Bas sam planirao da sutra riknem pa rekoh sebi, majstore rezervisi 3 do groblja. Sigurno ce ti burazer, keva i cale doci na sahranu.
- Naravno, gde drugde, gospodjo?!
- oprostite, molim Vas. Vise to sebe radi.
Bi mi zao, nisam nameravao da je isprepadam ili nesto slicno a i oprostite, molim Vas mi je zvucalo zaista iskreno.
- izvinite Vi, nesto sam od jutros kao ukisli jogurt.
Pogledali smo se i par sekundi bez daha zagedali. Ona nije mogla da vidi moje noge. I bolje. Burazer mi je uzeo patike, one nove, tog jutra i zapalio na fax. Ja sam obuo neke caletove. Prljave do koske, pocepane uglavnom i da, strasno su smrdele. Nikada nisam video caleta u drugim patikama. On se obicno pravda time da je on mator i da ga bas zabole za modu. Ok covece ali mondenski dogadjaj pranja nogu nikada nije van trenda kapiram. 
Ja sam Violetu, tada nisam znao da se tako zove, video celu. Pristojna devojka, zena sta vec.
Nikada je ne bih zaposlio na takvom mestu, ulepsavala ga je. Moja predstava o stajgi je totalno dugacija. Ali sta ja znam, ja sam samo jedno bedno piskaralo.
Pokusao sam da je procitam gledajuci je u oci. Uvek to radim. Cesto ubedjujem sebe kako ima super moci i kako umem da procenim coveka na taj nacin.
Nisam uspeo. Spustio sam pogled i samo se nasmejao, blago kao svakoj prodavacici koja mi ponudi kusur umesto zvake. To izuzetno cenim. Ziveo kusur!

Uzeo sam karte za Bar u Crnoj Gori, okrenuo se i posao ka izlazu.
- gospodine, glavom proturenom kroz izrez na staklu, viknula je!
- izvolite, zaboravavio sam nesto? Stalno to radim. Secam se, u obdanistu ili bese predskolsko, zaboravio sam svoje patofne ispred prostorije za animaciju dece-moderan naziv, odvratne sobe u kojoj je preovladjivala zelena boja-moj dozivljaj, obicna ucionica bez skolskih klupa-realnost. Te patofne mi je keva kupila i bile su jednako odvratne kao i sve stvari koje sam od nje dobio. Nije mi sad nesto zao tih odvratnih patofni nego upucujem na svoju osobinu, zaboravnost.
- vas jogurt, doviknula je ova zirafa-salterusa!
- jogurt? Pomislih, devojko, zeno sta vec, nema sanse da sam zaboravio jogurt jer u rukama nema bureka, hello, b.u.r.e.k.a.!
Vratim se po jogurt koji nisam zaboravio i zahvalim se uz osmeh. 
- bas ce mi dobro doci uz ovaj masni burek sa sirom!
Ona me nije mogla videti celog i mogao sam sebi priustiti slobodu laganja.
- gospodine, pazljivo sa jogurtom! Jasno je da bez njega nema dobrog dorucka.
- tacno, gospodjice. 
Ucinilo mi se to gospodjice kao primereno revnosnoj salterusi.

Ostatak dana sam proveo pored reke sa svojim prijateljem koji radi u DB-u, pokusavajuci da od njega saznam sve tajne ovog sveta. 
Nista nisam saznao. Gnjavio me je sve vreme ispraznim pricama o osvajacko-pucackoj igri koju je instalirao na svoj racunar. On je ponekada stvarno dosadan. Zandarm.

Krenem kuci tenkom, u rukama K47, beretka zavucena pod rever, sa tri napunjena okvira, rucnim bacacem za unistavanje neprijateljske zive i mehanizovane sile.
Neprijatelj svuda oko mene-vojnicki naziv, ala je lud ovaj Marko-moj dozivljaj, guzva u autobusu-realnost.
Pred prvu neprijateljsku bazu, neko me povuce za ruku. 
- gospodine, sedite. Mesto pored mene je slobodno.
- sam te Bog poslao, presvetlna zeno.
- o, pa to ste vi!
- ja sam, prepoznala sam Vas. Ne uznemiravam, nadam se?
Pomislih, toliko sam se nacvrcao sam Markom i toliko me je uzmenirio da cu ja sad malo da ucinim tebe kolateralnom stetom. Ovaj marko, kolateralno stetan me je unistio.
- ma, nikako! slagao sam. Oprasta mi se bio sam pijan.

Pocnem da joj pricam o svom zivotu, vecinu sam izmisljao. Rekao sam joj kako radim kao veterinar na jednoj farmi, da obozavam krave, kako cesto prespavam u stali pored Dragane. 
Ne verujes, nije promenila izraz lica ni jednog trena. 
- Zivotinje, divna bica, zar ne?-rece.
- divna. Samo, ja volim da pricam sa njima. Mislim da me jedino moja Dragana razume.
- izvinite Dragana, to je vasa krava?
- mezimica.
Nadao sam se da nece nista vise pitati o kravama jer nisam imao pojma o cemu pricam, samo sam izmisljao, doslo mi tako. Posledica Marka.  
- cime se ti bavis? Kao sad samouvereno opustam situaciju i suvereno vladam njome.
- preko dana si me video na radnom mestu. Nocu se jebem za pare sa matorcima.
Ceo autobus nas je pogledao a ja sam poceo da se smejem onako pijan kao guzica.
- super, imas dve shljake, vodis na pivce. Silazimo na sledecoj!

Pocela je da pada kisa. Nisam imao kisobran jer mi se taj gedzet nikada nije svidjao. Verovatno sam zato i porastao ovoliko.
Ona je otvorila svoju tasnicu i izvadila svoj CRVENI kisobran. Opet sam poceo da se smejem kao blesav. 
Ona se samo osmehnula tako, kunem ti se, da bih se zaljubio u nju ali bi me zena isekla na komade.
Znas ono kada zene prebacuju svojim muzevima da se kurvaju? E, u ovom slucaju moja ne bi ni malo pogresila.
Od tog trenutka, kisobran je postao ambrela, kisa se pretvorila u predivan letnji pljusak, pokisle stvari na meni u samo pofajtane pred peglanje, a ona, ona je od tog trenutaka, koji se pretvorio u tren, postala predmet trafikinga.  

Stojim ispred prodavnice i pijuckam pivce sa njom. 
Pitam je koliko ima godina, nekulturno znam, gde zivi i tako ta uobicajena pitanja. Cime se bavi vec znam. To me je priznajem uzbudjivalo. Nikada nisam pricao sa prostitutkom-moderan naziv, zrtvom-moj dozivljaj, kurvom-relanost. Nisam, zaista, bar da sam bio svestan toga. Svakakve zene srecem inace a ljudi se pretvaraju i lazu, to bar svi znamo. 
Ja sam ovoj zeni verovao sve. Ubedljiva, to je njena glava osobina!
Sve vreme sam je zamisljao u krevetu. Valjda jer sam muskarac, mislim strejt muskarac.
Njena prica nije bila tuzna. Bar ne onako obicno tuzna i smejala se, sve vreme se smejala.

Zagrmelo je i tada sam se setio tebe. Skocio sam sa pivske gajbe na kojoj sam sedeo i brzo se rukaovao sa njom.
- idem, imam mnogo obaveza. 
Lagao sam. U stvari sam video tvoje ruke oko mog vrata.

Bilo je mozda glupo sto sam trazio njen telefon bez namere da je pozovem posle ponoci ali sam joj to i rekao. 
Mada, dvoumi se. Dvoumi se, i dalje.

Ma, pozvacu je jednom, sigurno! Sta je tu lose?!
Cisto da popricamo. Dobra je u tome, to znam.