Ni kriv ni dužan Tiga je zahvaljujući debitantskom singlu/obradi “Sunglasses at Night” postao jedna od nekoliko ključnih figura neo elektro talasa s početka dvehiljaditih. Takvu iznenadnu “reputaciju” valjalo je opravdati daljim revolucionarnijim radom, pa je Tiga snimio ploču “Sexsor”. Planetarni uspeh postiže singl “You Gonna Want Me” (sa Jake-om Shears-om iz grupe Scissor Sisters). Pravo iz mraka andergraunda Tiga postaje jedan od najtraženijih disk džokeja i producenata, što ga je malo razmazilo. Na primer, prilikom poslednjeg dolaska u Beograd bio je potpuno nedodirljiv. Zakazivao je pa odlagao susret sa novinarima sve do duboko u noć, da bi na kraju jedva prihvatio jednu TV ekipu na pet minuta. Potom, kada je konačno izašao pred uzbuđenu, mahom top-neo(T)DIzel-generaciju, onako bez trunke emocija, radosti ili tuge provrteo je… nešto i otišao. A hteo sam mu baš reći da mu “Sexor”, i pored Juno nagrade za najbolji dens album u 2007., i nije bog zna šta. Stvarno je tako. Ploča beše zanatski dobra ali apsolutno nemaštovita i dosadna. “Ciao!” je ipak znatno prijatnije iznenađenje. Ne znam koliko je pametno umetniku reći da je za samo dve godine sazreo. Za Tigu bi to definitivno bio preveliki kompliment koji ruku na srce još ne zaslužuje. Prvenstveno zbog toga što kao autor ne uliva dovoljno poverenja. Dovoljno je da vidite omot ovog albuma pa vam je jasno da je Tiga neviđeni nafazonirani pozer a takvima se, složićete se, ne može baš uvek verovati. Ako zanemarimo njegovu pojavu (a to nije preterano teško), ono što je Tiga uradio na svom drugom spektakulrano nazvanom albumu jeste priličan pomak ka konkertnijim autorskim zahvatima. “Ciao!” ponavlja saradnju sa Soulwax ali i sa plejadom neverovatnih likova iz domena kom Tiga pripada. Tu su uistinu svi: Gonzales, Jori Hulkkonen, James Murphy (LCD Sounsystem)… Njihov doprinos je neosporan ali ne treba u potpunosti nipodaštavati i doprinos samog autora sopstvenoj transformaciji. Tiga se na ovom album poigravao sa zaostavštinom nesrećnog elektrokeša, esid hausa i klasičnog elektro popa. Jednostavnost i simpatična banalnost pesama “Beep, Beep, Beep”, “Shoes” ili “Sex O'Clock” vodi nas ka pravim draguljima ovog albuma kao što su “Luxury”, “Overtime” a ponajviše “Love Don't Dance Here Anymore” (ne)svestan desetominutni omaž jednoj od esencijalnih disko himni “Supernature” pevačice Carrone. Ploča “Ciao!” može promeniti vašu percepciju po pitanju odnosa prema ovom kanadskom elektro producentu. Takođe, ovaj album je dovoljno upečatljiv da zadrži fokus na buduće Tigine korake, sa cipelama ili bez njih.