27. jun, Dan ponosa LGBT osoba

Danas je 40 godina od Stounvolske pobune, događaja u Njujorku koji se smatra začetkom borbe za prava lezbijki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih osoba. Pre tačno 40 godina, u njujorškom baru Stonewall Inn u kvartu Greenwich Village, prvi put u istoriji, LGBT osobe su ustale protiv sistematskog policijskog ugnjetavanja i hrabro otpočele borbu za prava osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne.

Taj događaj se često navodi kao prvi slučaj u američkoj istoriji kada su se homoseksualci, lezbijke, biseksualne i transrodne osobe suprotstavile progonu LGBT osoba od vlade. Ona se, takođe, često uzima i kao početak savremenog LGBT pokreta u celom svetu.

„Stonewall je bio iznenađenje, svi smo bili iznenađeni koji su u pobuni učestvovali, ali zatečen je bio i grad koji takvu vrstu bunta nije očekivao“- kaže Martin Bojs, koji je tokom nasilnih dešavanja u Grinvič vilidžu imao tek 16 godina.

Racije na gej barove su bili česti tih godina ali kada je policija upala u bar Stonewall Inn u noći između 27. i 28. juna 1969, pripadnici LBGT zajednice su odlučili da uzvrate.

“U trenutku je policija pokušala da nas rastera mi smo nasrnuli na njih“ – kaže Bojs za AFP.

Kako se racija nastavila u baru velika masa homoseksualaca se okupila ispred i tenzije između njih i policije su u tom dostigle vrhunac.

„To je bio naš kraj, deo grada gde smo se osećali bezbednim. Nasilje koje je izazvano nije bilo usmereno protiv straight ljudi, bio je protest protiv policije koja je prouzrokovala toliko patnje gej zejednici. To su bili razlozi koji su doveli do sad već istorijskog momenta“ – objašnjava Bojs.

Učesnici i svedoci događaja redom navode da su neredi u kojima je učestvovalo oko 200 mladih gejeva, transvestita i lezbejki dali važnu anti-autoritativnu promenu, koja se reflektovala na čitavu nadolazeću epohu. Tih godina revolucionarna razmišljanja su uzimala zamah preko studenstkih protesta iz 1968, pokreta Crni panteri i demonstracija protiv rata u Vijetnamu.

„Vladao je veliki animozitet prema policiji, čak i među straight osobama. Hipici i Crni panteri su mrzeli policiju, tako da smo se mi na neki način samo pridružili tom raspoloženju. Bilo je to revolucionarno raspoloženje upereno protiv establišmenta i policije. Oni su predstavljali sistem koji želi da nam ukine slobodu“ – kaže još jedan učesnik nereda Robert Brajan koji sada ima 63. godine.

On navodi da se racija ubrzo pretvorila u sukob između ljudi koji su bili na ulici i policije u baru.

„Bio je petak veče tako da su svi bili tu, jedna stvar je povlačila drugu i stvari su se jednostavno izmakle kontroli. Stigao sam nedugo pre početka sukoba. Ljudi su prvo počeli da ismejavaju policiju, da im se smeju u lice, videlo se da atmosfera preti da eskalira u veći sukob. “- kaže Brajan za AFP. 

On dalje prepričava sled događaja rečima da je u trenutku kada je sukob započeo neko želeo da zapali bar u kojem je bilo dosta policajaca. Nakon toga policja je izašla na ulicu gde je nastao sukob još većih razmera u kojem je, po navodima štampe, uhapšeno 13 ljudi dok je četiri policajca povređeno. Policija je i u naredna četiri dana prebijala demonstrante sa istom svirepošću ali i nailazila na sve veći otpor.

Pobuna kod bara Stonewall inn postala je simbol otpora LGBT zajednice u svetu čiji se datum održavanja proslavlja svake godine velikom paradom kroz Petu aveniju, koja je kasnije postala poznata pod imenom Gej dan ponosa. 

Ove  godine parada povodom četiri decenije od izbijanja nasilnih protesta u baru Stonewll samo je jedna od najavljenih događaja kojim će se obeležiti ta dešavanja. Između ostalog, u Njujorškoj javnoj biblioteci će se održati izložba fotografija sa kadrovima demonstracija iz 1969. godine a dokumentarni film o istim dešavanjim će se prikazati sledeće godine na nacionalnim televizijima. 

Dejvid Karter, autor knjige „Stonewall: The Riots that Sparkled the Gay Revolution" kaže da je američki gej pokret tek nakon spontanih nasilnih demonstracija kod Stonewalla našao snagu da odlučnije krene u borbu za svoja prava.

„Stonewall je neverovatno omasovio mali pokret i zauvek ga stavio na na mapu američke političke scene“ – kaže Karter.

Robert Brajan kaže da su se mnoge stvari promenile od tada ali i da je atmosfera među gej populacijom drugačija.

„Sada imate gej barove svuda po svetu i ljudi mogu da rade šta god žele, ali nije više tako ludo i uzbudljivo kao nekada. Tamo dole niz ulicu Kristofer bilo je gomila parkiranih kamiona i stotine ljudi je išlo na to mesto tražeći otvorene kamione, u kojim bi pravili divlje orgije. Tako nešto danas ne postoji““ – opisuje Brajan za AFP.

Tokom narednih šest meseci osnovane su dve LGBT organizacije, koje su svoje delovanje ostvarivale kroz direktnu akciju i pokrenuta su tri lista koji su promovisali prava LGBT osoba.

U narednih par godina osnovano je mnogo novih organizacija u SAD i u svetu. Na godišnjicu ovog događaja, 28. juna, 1970. godine održane su prve parade ponosa u Njujorku i Los Anđelesu.

Ombudsman: Stigmatizovana gej populacija

Zaštitnik građana Saša Janković podsetio je povodom Dana ponosa da građani sa manjinskim seksualnim opredeljenjem i rodnim identitetom 27. juna širom sveta skreću pažnju na diskriminaciju, predrasude i nasilje sa kojim se suočavaju i da je ta populacija i u Srbiji često stigmatizovana.

Institucija ombudsmana navodi u saopštenju da su pripadnici LGBT populacije u Srbiji, Evropi i svetu i dalje često stigmatizovani zbog svoje seksualne orjentacije ili rodnog identiteta i da im se u nekim slučajevima uskraćuje pravo na obrazovanje, zdravstvenu negu, rad, bezbednost i mirno okupljanje.

Zaštitnik građana još jednom podseća da ostvarivanje garantovanih prava pripadnika LGBT populacije nije na štetu bilo koga drugog, i poziva na usmeravanje pojedinačnih i kolektivnih napora na rešavanje nagomilanih suštinskih ljudskih i društvenih problema, umesto bega u homofobiju, kaže se u saopštenju.

Beogradska Parada ponosa

Povodom 27. juna, Svetskog dana ponosa LGBT osoba, Organizacioni odbor Belgrejd Prajd - Povorke ponosa, čestitao je ovaj dan svim pripadnicima LGBT populacije i saopštio da će se ove godine i Beogradom, kao i desetinama gradova širom sveta, prošetati Povorka ponosa, koja predstavlja svojevrsno sećanje na početak savremenog homoseksualnog-lezbijskog pokreta.

Širom sveta se, tokom cele kalendarske godine, održavaju razne manifestacije u znak sećanja na ovaj dan. Prvi put je u Srbiji to pokušano 2001. godine, kada je u centru Beograda od pripadnika navijačkih grupa, desničarskih organizacija, predstavnika crkve i političkih partija a na očigled policije koja je sve to posmatrala – pretučeno više desetina homoseksualaca i lezbijki.

"Predstojeći Belgrade Pride - Povorka ponosa, koja će se desiti 2009. godine, neće biti paradiranje niti provokacija, već politički protest kojim će LGBT populacija postati vidljivija, kojim će se ukazati na svakodnevnu diskriminaciju i nasilje koje osobe drugačijeg seksualnog opredeljenja od heteroseksualnog doživljavaju, ali i iskoristiti osnovno pravo na mirno okupljanje, zagarantovano svima Ustavom Republike Srbije", navodi se u saopštenju Organizacionog odbora.

"Nakon nedavnog usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije i u situaciji kada pravni dokumenti Republike Srbije i ratifikovane međunarodne povelje afimišu pravo na javno okupljanje i u potpunosti zabranjuju nasilje prouzrokovano mržnjom - LGBT osobe, njihove prijateljice i prijatelji, rođaci, saradnici u borbi za jednakost i slobodu, građanke i građani Srbije, izraziće Povorkom ponosa svoje legitimne težnje u borbi ka ostvarivanju jednakopravnosti u društvu", navodi se u saopštenju.

Organizacioni odbor je ranije saopštio da će tačan datum Povorke ponosa objaviti nakon završetka Studije bezbednosti koju izrađuju stručnjaci iz te oblasti i nakon dogovora sa vrhom MUP-a.