Evropski sud za ljudska prava doneo prvu presudu protiv Srbije

Strazbur -- Evropski sud za ljudska prava doneo prvu presudu protiv Srbije, kojom se ona obavezuje da isplati nadoknadu oštećenoj strani.

Presuda se tiče žalbe V.A.M. na dužinu i nepravednost procedure za razvod braka i starateljstvo nad detetom iz braka, čime je osam godina sprečena da viđa dete jer je zaražena HIV-om. Presuda u sporu V.A.M. protiv države Srbije doneta je 13. marta i, prema njoj, država je dužna da oštećenoj isplati 15.000 evra na ime nematerijalne štete, kao i sudske troškove od 4.350 evra.

Natalija Šolić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava, koji je pred Evropskim sudom za ljudska prava zastupao oštećenu, rekla nam je da je sud u Strazburu meritorno odlučio o povredi prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i obavezao državu da prekine sa kršenjima navedenih prava i isplati naknadu žrtvi.

"Konkretno je reč o povredi člana 8, člana 6 i člana 13, koji se odnosi pre svega na nemogućnost pristupa pravdi i suđenje u jednom razumnom roku", kaže ona.

"Žena je podnela žalbu pre svega zbog toga što je pred našim sudom pokrenula određeni postupak koji, evo, ulazi u devetu godinu. Znači, taj period od devet godina sigurno nije razuman rok, tako da je utvrđeno da je i te kako pretrpela određenu štetu", kaže Šolićeva.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu odnosi se na državu Srbiju, ali ne i na konkretni sud u kome se sporni proces vodi. To znači da je beogradski Opštinski sud ovom presudom samo upozoren na kršenje ljudskih prava, i to kada je reč o pravima na poštovanje privatnog i porodičnog života, pravično suđenje i na delotvorni pravni lek.

"Ovde je poenta samo da se utvrdi povreda i da se ukazuje da sud mora da vodi računa da prava koja su zagarantovana Konvencijom ne mogu da se krše. To je suština, a kako će presuditi naš sud - to ćemo videti", rekla je ona.

Natalija Šolić kaže da je oštećena, čiji je identitet zaštićen, sa zadovoljstvom primila presudu Evropskog suda za ljudska prava, ali da joj je najbitnije kako će i kada biti završen proces pred domaćim sudom.

"Srećna je bila što je, ipak, na neki način ostvarila neko pravo i dokazala da su joj ovde prava prekršena. Međutim, ona nema satisfakciju samo u novcu, i dok se ne završe postupci u zemlji - ovo nije kraj", kaže Šolićeva.

Državni zastupnik pred Evropskim sudom dužan je da se postara da presuda bude izvršena, kaže ambasadorka Srbije u Strazburu Slađana Prica i precizira da ceo proces prati Komitet ministara Saveta Evrope.

"Gospođa u ovom slučaju će, kao strana u sporu, biti obaveštena o presudi, kao i državni agent", kaže ona.

"Državni agent je dužan da u vrlo kratkom roku obavesti Komitet ministara Saveta Evrope i telo za praćenje izvršenja presuda da li je izvršena ta individualna mera, u smislu plaćanja novčane nadoknade. I to ne samo pismom ili usmenim izjašnjavanjem predstavnika, već i konkretnim dokazom – sve do kopije uplatnice", kaže Prica.

Šefica stalne misije Srbije u Strazburu kaže da, iako ne postoje konkretne sankcije u slučaju neizvršenja presude, države se u ovakvim slučajevima trude da to ipak učine kako ne bi postale predmet međunarodne osude.

Podsećamo da svaki pojedinac, nevladina organizacija ili grupa lica, može da podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, ukoliko smatra da je njegova država prekršila odredbe Konvencije za ljudska prava.

Sud za ljudska prava u Strazburu je u periodu od 2004. do 2007. godine, od ukupno 1.915 podnetih tužbi građana protiv države Srbije, prihvatio 46, a većina njih odnosi se na predugo trajanje procesa pred domaćim sudovima.