kratka priča

 Dolazim do granice stvarnosti, noseci bol u sebi, kao pakao i raj, znajuci da stojim na litici.

Mozda sam ta koja zna da leti, ili ce nauciti, osloboditi se svega.

Nikada nisam zavrsila to poglavlje knjige...iznova sam je otvarala, i zatvarala, oci su mi se sklapale, o njoj sam razmisljala, nisam spavala, vukla me je magnetski, i uprkos to

  Nikada ranije se nisam tako osecala. Stvarno nisam.

  Koraci su bili za trunku predugacki, ali nase recenice su bile i duze. Koraci sa vetrom u ledja i celi neispricani zivoti.

 Kapcima teskim kao zivot palim svetlost novog dana. Ispred mene zid u jarko narandzastoj boji. I zavesa u zelenkastoj boji. Iza zavese oblaci. Srebrnkasto sivi oblaci. Bas nijansa koju volim.

  Soba je bila zagusljiva od izmaglice nejasnih emocija.

Krajolik je izgledao potpuno van vremenski.Uvek sam smatrao da je jutro najgori deo dana,ali svitanje je potpuno drugacije.Narocito ako se krecete u smeru suprotnom od vecine....smeru ka kuci.Paun je

Beograd, danas...

"Gde si Maro, čoveče, nema te sto godina?! Šta ima? Kako si?" - ushićeno pozdravi Aleksa nekadašnju drugaricu iz klupe.

Podstaciaci misha da pamti nije ni malo teshko.Pustish mu par elektroshokova i stvar je reshena.Isto je i sa ljudima,samo shto ljudi nekako te elektricne impulse nerado provode kroz svoje telo.Nista n

Jednog dana, Bog stvori psa i rece mu: "Sedi ceo dan ispred vrata svoje kuce i laj na prolaznike. Za to cu ti dati 20 godina zivota."

Stari profesor u dekadentnoj ikonografiji Oskara Vajlda je proshetao obalom.Samo je taj shtap,sa kuglom na vrhu,josh uvek odavao elegantnost.Krzneni okovratnik kaputa,umashcen i slepljen od decenij